Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

АТА МИЛОВАНОВИЋ 81

»неопходна потреба те се трошарински намет мирно и трпељиво сносио и сноси.“ И онда за »чудо« од куда онолика вика на једну новину садање управе трошаринске, помогните и самом општином, која је у 'сувишној ревности да истера што и доходак од трошарине, изашла из оквира законских граница. <2

Ила да је та грозничава_ хитња и ПИ моди, кад би требало с највећом пажњом и најбољим познавањем тих потреба пронаћи у трошарини и другим општинским срествима „Мудрост: кжаћо би ставили ошштини на расположење обилата и покретна (лака) средства, ла би потребе и установе лако и неосетно подмиривала, а да за свето не буду »у Београду цене животним намирницама готово на оној висини, на НОЈ су у највећим европским градовима... у

Наравно, за то је најбољи пут — јавност; али, кад један угледан лист » Трговински Гласник,« представник оног дела грађанства престоничког, које је у завађању трошарине — први активан чинилац, не оде даље од узкиг граница једнога или неколико њих · »винара,« који су било из непотпуних и нејасних одредаба у закону, било из широке основице у самом закону — на рачун потрошача стварне штете наносили општини. То је за жалење и за — осуду.

Не разбирајући ни о појму и значају трошарине тај се лист задовољава кад каже да: ДА рина није ништа друго него локална градска чарина “

Да не водимо обзира према многима нашим друговима и пРУја Виа у чаршији и према јавној речи у опште, ми би на овакав појам о трошарини друкчије одговорили.

__Али уместо тога ево да пустимо у врло кратким