Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

АЦА МИЛОВАНОВИЋ 99

УУ сразмери између издала ко појединаца за потребе своје (т) и притода његова којима те потребе подмирује (2) јесте — разлог за порезу на по. трошњу. (3). | о

„ Фрошак што та појединац чини према томе (своме) приходу за набавку предмета и т. п. јесте — аорески извор. А предмети т. ј. порезана добра јесу порески – предмети. (рество за порезивање, дакле, јесте — издатак појединаца: И док је у свима осталима порезима срество за порезивање приход, дотле у порезима за потрошњу служи за порезивање раслод; другим речима: да би се торезао притод узима се ва основу растед, а то је главно С Је порезе на потрошњу«.

Тако је по оној истој »науци« на коју Т. Гл. своје резоновање оснива не баш тако сретно како би желео просто стога, што тога у тој »науциси — нема ! пе

Нема у „науци о финансијама « нигде: да ог штина мора водити бригу о заједничким и посебним (јавним) потребама својих суграђана, а да срества за намиривање тих потреба. добија с неба или из. — ваздуха; напротив, тамо има: да брига повлачи издавања, а ова траже срества, између многих она која. су најлакша, најевтинија па и — порезу, којом треба сваки да буде оптерећен колико пр 00 правично,; ни више ни мање.

Ту у тој науци о финансијама истиче се за порезу, намете, данке и т. п. на ирбо место савесност појединаца , на другом месту тражи се васпитање, које у извесном смислу можемо упоредити с првим.

Да пореза дакле буде обавезна за све и сваког; да буде правична — а да се то постигне савесношћу и васпитањем —- јесте по чињеницама троје а по.