Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

АЦА МИЛОВАНОВИЋ 41

И то тако пише Тр. Гл. који је представник трговине и саобраћаја, веома важног чиниоца у привредном газдинству заједнице. (Он се оглушава и на појам ове порезе, и на обивезу плаћања, па и на травимност,; за њега су васпитање и савесност појединаца за то плаћање — лук и вода. (Он се чини невешт и за проучавање сразмере о грожђу и вину о државним дажбинама у показаном примеру где би видео да ту у ствари и нема разлике јер је у стопи царине на грожђе урачуната и на вино. Он невиди ни сразмеру у стопама општинске трошарине на грожђе (»воће«) за јело према оној стопи за вино односно грожђе од ког се после прави вино !.. Њему је главно да се на вино »извесних заинтересованих« ненаплати трошарина јер је она у стопи »воћа« већ наплаћена. Њему је довољно да рече, како »општина мије овлаилена да ПОН шта ће се од тих артикала продуцирати... -

И онда јели чудо што из поставке да је противним начином угрожен »интерес само једног реда београдских грађана« који „дубоко засеца у материјалне интересе целокупног престоничког становништва«, —- долази до закључка: да ће све то тлатилти потрошач !“)

На против Тр. Гл. није толико прирасао за срце стромашти >потрошач« колико богати „извесни грађани«, и ови га баш и тушкају да онако пише, ма и противу своје — савести.

Па добро, кад ће »сву крчму« платити тпошрошач (да како; јер разлог за ту порезу и оснива се

%) — Ми би се опкладили у све добро »на овом и на оном свету«, да Тр, Гл. ово-не тише ш не говори зато, што му је ова работа тешка за сиромашна потрошача. Јок и — неможе то бити; а

ако ко у то не верује хајде да гласамо сви који пијемо вино, па ће се видети... =