Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

- ЈЕДНО НЕЗАКОНО РЕШЕЊЕ

ницама и последицама, ша изводи овакав резултат : „да се наплати накнадно разлика у стопи воћа и вина!“

Тако радећи — управа је трошаринска постала у истини »врло скрупулозна у вршењу наплате тро"шарине«, јер је она на тај начин постигла то:

Да кад »сву крчму тлаћа потрошич«, онда бар да од »трговца« наплати оно шлпо општини тритада.

У тарифи трошаринској нема изречног помена за — грожђе. А ни ужи ни шири појам грожђе не увршћује у — »свеже воће«. Оно ту одскаче толико да му се »свуда« и у »сва времена« придавао значај особити, па је такво иданас остало: само »гродеђе. «

— Али су га трошарински органи узели као о

– ли су они у управи трошаринској (рецимо онај војник-управник, који по својству свог основног занимања не иде даље од куршума и барута, пушке и »орудија«, али опет »разумес: шта је вођњак а шта је виноград !) нашли: да грожђе није воће, марочито стога тшто се од тиде грожђа правило и прави »само« — вино и ракија! ..

— Али шта се гиче Управе, »шта ће се од тих артикала продуцирати« у граду, кад је закон прописао да се трошарина па ЕЦ при увожењу у варош....

— Али се.... баш ње то и тиче !

Јер, стопа трошаринска на свеже воће не стоји ни у каквој сразмери са свежим грожђем — нумера: едам ! Потоме:

Јер грожђе није »свеже воће« — нумера два! и

Јер се од грожђа направило вино, које у тро шарини има то »својство«, у односу на »намет«, и боље дохотке. срестава за потребе општинске нумера : три !