Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

= ТРГОВИНСКИ УГОВОР С ТУРСКОМ

оу 13]

_од штампе, готово у исто време кад ми се дала при: лика да и сам нешто“ учиним -_______|а саме већ 006 готов да сав »материјал« предам јавности али >... Док ти ја не јавим, не крећи ово питање по новинама, да се не диже забадава прашина, која нас и онако удави....« беше сав одговор на моје питање. У другом. писму пак ово: > · На жалост наша штампа, било из неразумевања извесних врло деликатних питања која не трпе превремену јавност, било из патриотске радости у којој не може да се типи а да се не похвали успесима не питајући да ли су они већ толико осигурани да им јавност не може шкодити; било из простог србећег. „опозиционарског "ината, да се обрука противничка влада, па макар Србија штетовала, и то грдно штетовала; било из свију тих мотива заједно, наша штампа беше подигла такав унербес с »изненађењима« 2 "ог августа да је алармирала све непријатеље Србије, који дотле нису ни слутили шта се у Цариграду радило...

Право је да кажем: ја сам тачно и свесно следовао овим напоменама —- нигде до данас, у јавносиуи, ја и на покушах да ма што речем из страха, да се ствари не учини каква квар а вазда уверен, да ма ко њоме управљао, резултат не може бити од штете по интересе наше. Што данас од тога одступам, то лежи у природи самога посла, а сувише у "испадима поменутих новина којима би на онако-недостојан и "незаслужан начин сумњичила људе, којима је тај посао повераван и поверен да га раде. И још за то, што сте ме ви, Господине уредниче, нарочито замолили, да напишем одговор.

Она друга гачка вашега захтева о основима за наш трговински уговор с Турском, мора изостати с