Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

О И УТОВОР С турском

Данас (1. Декембра 1900.) позитивно се зна ово: Гост Чедомиљ Мијатовић није оставио Цариград а да не закључи привремену трговинску конвенцију с Турском, која је већ и објављена, а Бугарска добит свела се сва на то: да плаћају досадање царине не за три предмета већ за много више (овце, овнови, козе, јарчеви, јагњад, јарад свиње; жита, раж, овас, _ јечам и т. д. па и брашна; сапун немирисави, коже па и ђонови и памучна пређа). 70 исто вреди и за со, дуван, пића (ракију, вино, пиво) штирит — задржавајући свака за се права дати им обележје како је коме угодније.

Колика. је добит за - Бугарску што јој Турска забрањује посредне тореве на алву, ратлукум- маслинке, маст и масла за јело, рибу без разлике, варива, воћа, сузам и тахан, сапун, платна ланена, памучна, вунена итд. восак, руј, и др-

„вени материјал за грађевине — нити опет дозвољава на само своје производе општинске трошарине, — нити опет

ма какве нове дажбине на увоз и извоз робе уводити, то је јасно и не треба коментара.

Канда је сва добит у томе: што ће тај „Уговор трговински између. Турске и Бугарске“ важити од 8. Декембра 1900. До = трве прилике, »од дана одказа па за још девет месеца“.

Ето, то су и такви успеси наши и Бугарске, којима је „подлога“ била не у „спреми и подооности“ оних којима је тај посао поверен, већ у „новом курсу“ у Србији п у вези с тим у моћној речи — Српског Цара! Живели и Цари Нраљ и здрави мам били на многаја љета !! Ура!