Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

60 Е __УГОВОР_О_НАБАВЦИ_СОЛИ

- 1895. 808 1,213.000, #3608 184.000 тровоз —; 1894. увоз т,182.000, 42608 252.000, тровоз —. _ 1893. извов 619 000, увоз 825.000. провоз —

__Шросечно увоз 1,000.000, извоз 300.000 тровов. Додајте овом трговинском односу и иолитич«и одношај (онај што чине наши саплеменици), па ће се видети потреба „коректних и ако је икако могуће и суседско-пријатељских односа наших са суседном

моћном монархијом«. још више жеља и потреба са.

тих односа избегавати да „и онако тежак положај учинити још несноснијим буди каквим корацима с наше стране, који би сеу Бечу и Пешти могли сматрати као непријатељски“ (број 17. »Српски Гласник«). Румунија овде не улази у рачун. Ни трговински ни иначе какви други односи наши с њоме — нису скоро ни од какве вредности.

И кад то знамо, онда дед да покажемо своју исправност у томе из скоре: прошлости. —

Ми се“старамо да отклонимо штету од кланих свиња: које у Беч возимо тиме: што је »нужно иорадилам правна а буле да нам се остави довољно ченгела за вешање.“

Ми се живо инттересујемо, приликама | у Штајн_ бруку, па пишући дугачке и објективне чланке за „Штајнбрушко свињарско тржиште“, за „воловар· ско тржиште“ па онда за наше жито, за нашу »шљивовицу« и оно мало »пекмеза« (што га у сласт ваљада у место кајмака једу они око Карпата пуни. зијама њиховим); па указујући на њихове мане и недостатке »соколимо« наше Колубарце, Шумадинце, Стижане и Моравце и без да им речемо, да су данас (па можда и за много деценија још) за наш привредни и трговински живот алфа и омега: Беч, Будим Пешта и Штајнбрук!...