Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

АЦА МИЛОВАНОВИЋ ј ТЕ

И они су засели; разговарали то о #712-у, то о Могта-у, то о пасј-у, то о табу, па су утврдили ово: -

Прво. — Сва стока која се догони из АустроУгарске на земљиште немачко мора билам таовна ц = здрава. ! ЕБ

Друго. — У Угарској мора бити сточта пијаца за увоз стоке из других држава (рецимо из — Турске |) само на једном месту, и =— тачка !“)

„егзћећеп зе тетп Глеђег Негтп о“...

Ма каква је тад нотчрава — „ветлеринарна ћнвенција“ .% : — У суштини својој, то је трговински уговор т. ј. уговор о сталном и непрекидном извозу живе стоке, али скроз здраве стоке то јеси стоке, која не носи собом болест да зарази стоку државе у коју се увози. | |

#) Како је то заболело Угарску види се и из тога, што у доба о коме је реч беху њени држављани у непосредној · близини с нама у могућности да троше нашу стоку по јевтинију цену него после тога иса нашом ветеринарном конвенцијом (и то је »оно« што се, нама »делегатама« приписује у грех! ); те је она и преко одсудног захтева Хрватске и Славоније које су тражиле да у Земуну буде сточна пијаца, морала изабрати од два зла једно мање и лакше — Штајнбруг и „само“ за то, што је у Штајнбруху већ имала све згоде да предузима и врши санитетске мере, док је у Земуну требало нове до подиже, па и нове подигнуте да зло не крену на боље! Зар је лако онима у Доњој Маџарској да за ону своју стоку коју извозе за Немачку нађу »компезацију« у нашпој стоци у Штајнбруху, него. ли непосредно од нас је добити; зар је лако ономе из Беле Цркве или Темишвара ићи у Штајнбрух па тамо купити нашу стоку а отуда је понети у Белу Цркву и Темишвар, кад је.он то могао добити и брже и јевтиније од нас преко — Рама г !