Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

Р76).

АЦА МИЛОВАНОВИЋ 5 (8

да их помаже наша власт (то је у осталом ватрено заступао само г. Вукашин Петровић, да му је конец счастљив !)

И, то је — истина; _као год и што је истина: да кад на то нисмо пристали да од нас Мађари затираже „компезацију“, која је после многих претоварања патарена оним »посматрањем стоке 5- 8 пана“.

И то и све остало у тој конвенцији не садржи по себи ништа страшно ни неприродно до једну једину предохрану од преноса заразе, те у место сваког даљег резоновања износе ону „највећу истину“: да се болесна стока никако не креће а најмање на стране пијаце.

И то би био сав значај данашње ветеринарске конвенције између Србије и Аустро Угарске, који је у извесно доба ваш Авакум саоног „недостатка“ (Народне. Скушштине) прихватио продужујући „уго ворно стање“ дотадашње до сазива скупштине.

Врло интересантан и поучан говор о уговорном стању са »моћном суседном монархијом» — дао нам је пок. Милутин Гарашанин. На 8. састанку од :1. Јуна 18943. он је између осталога у својој беседи о нашем уговору трговинском с Аустро-Угарском казао ово:

· Сам одбор за преглед овога уговора у своме > извештају на крају каже ово: » Одбор је уверења да ће јаче старање нашиг државника у будуће ивнаћи ита и начина, да Србија буде у том толожају ла, наслањајући се на згодније прилике, које ће нам ставорилам тао јаче старање њигово на овоме пољу, тле да будуће уговоре ове врсае можемо повољније ви кључивати«. Овде, господо, ја констатујем један врло срећан факт. јер видим, да данас чак и у Народном