Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

АЦА МИЛОВАНОВИЋ 41 на нишан, пошто је много раније баш с наше стране речено: »за остале артикле (сем живе стоке) уз мало више муке и трошка ми би нашли проходњу њихову и на другом месту»... Али је целцата истина та: да је наша загранична трговина за већину тих артикала искључива или већим делом у поседу Будим Шештаанскит тартоваца и комисионара! То је лако погодити и зашто.

Ја не идем даље од тога: да у том поседу као и у опште све светском, главну улогу имају капи. тали, махом у рукама ОНИХ, који ни на копну ни на континенту немају своје државе, већ се прилагођавају бићима појединих држава, које их строго узев не деле од својих саплеменика. У Угарској њима је толика слобода и право, да их Маџари — не разбирајући о њиховим верским обредима — примају у своје закриље и чине им све могуће олакшице за њихов живот и благостање, јер од тога црпу и своје користи. (ни и ако у верским односима различни од осталих, свак и сви нагињу нацији Маџарској и није чудо, да су у том погледу са навединих услова већи и бољи од правих — Маџара !

А какви смо ми београђани према овим нашим староседеоцима, рођеним и одраслим у Србији да неговоримо о онима „дошљацима«" Једва да пристанемо на »равноправност« ако ттатвог знамо као Левића у место Левија; Булића у место Булија; Ал калијћа у место Алкалаја ит. д. паим тада да посумњамо у њихов — патриотизам |« Тако »ми» бедграђани а „они“ Шатмати већ су друкчијег схватања, па су некако и субјекти друкчији: н. пр. пок. Марка Брамера, Аврамовића п друге, у Шапцу нису двојили ни варошани ни сељани од осталих својих суграђана, већ се њима поносили, па стога и дан-