Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

АЦА МИЛОВАНОВИЋ 83 Шта је даље између њих било, ја сам много доцније сазнао. А то је ово : - =

Крсмановићев продавац соли Румунији, био је уједно и добар друг и прајатаељ њитов. На захтев његов писано је Петру да товаре са сољу из Румуније тачно премерава и брзо истоварује. Но 20 новићи увожаху и — „Мармарош“ и „Телегу“ со мафарску, га коју беше само Флеш у Београду ет Чланови главне радње и ако су имали пријатељских и другарских веза са оним из Румуније, а с Флешом их није имала — ипак је она у том погледу трговачке послове и једног и другог и по правој мери трговачкој ценила и уважавала ! –

Исти разлози за писмо и исте. СОЕ Петру и за Маџарску со, као и за Румунску.

Одмах после тога, на кусјачкој обали појавили _ се товари готово у исто време и са сољу маџарском и румунском, али пре с маџарском. Петру су оскудевали и људи за пренос и магазе за смештање соли па и чиновник царински да би предузео једновремено истоваривање обоје соли. То је било најглавније. И он. онда нађе за умесно: да истоварује ру“ мунску со, просто с тога, што је рачунао да ће своја господаре вадовољити ако истовари пре со њиовог друга и пријатеља, него ону мамарску чији је посредник Флеш и који само зато што је — еш, а не — ић, баш никаква преимућства и не може имати код његових господара.... (сиромах Петар лепо је резоновао али није — право резоновао. Доказано је после, да је маџарска со стигла пре Румунске соли).

Јаве то Флеши, а овај бане у канцеларију Крсмановићеву па рече: ј