Немачки буџет

145

гао да каже : „Сад Царевина није више један досадан гост на храни посебних држава, већ један гост, који добро плаћа и још преко тога се показује дарежљивим; она je гост као какав крат, који код неког приватног човека станује.“ Међутим, као што згодно примећује кнез Билов, у своме говору о финансијској реформи од 1906., године, 1 ) од овог краља постао je мало по мало један сиромашан путник, који са великом тврдоглавошћу, као какав ни мало жељени гост, куца на врата посебних држава, да би затражио себи сред става за опстанак. А кад je у априлу 1908. године Немачка заједно са Пруском хтела да закључи зајам од 850 мил. марака, донео je један париски шаљиви лист под насловом ~L’ Emprunt Allemand“ (Немачки Зајам) овакав цртеж. Један немачки кирасир са подераним и искрпљеним шителом (Немачка) стоји на улици просећи и пружа своју руку једном добро обученом старијем Французу, који туда пролази. По томе што Француз нема једну руку и носи розету у рупи од дугмета, види се да je то инвалид из године 1870. Испод тога стоје речи: „L’ Allemand; N’oubliez pas, s. V. p. Le Français: Soyez tranquille! Je n’oublie pas! 2 ) Причајући овај случај, један други немачки Министар, Сидов, вели: „To je дакле слика, која се у иностранству правила о положају немачких

!) Stenographische Berichte des Reichstags. Седница од 6. децембра 1905.

2 ) „Немац: Не заборавите, молим. Француз; Будите спокојни! Ja не заборављам!*

НЕМАЧКИ БУЏЕТ 10