Немачки буџет

11

налазе у једном потчињеном положају према Царевыми. Друго обележје правые независности Царевине налази се у томе, што су царев и иск и законы стари ји од зак он а посебних држава (чл. 2. Устава). Царевинским законима признат je jeдан виши ранг : у случају њиховог сукоба са законима појединих држава, ови други не примењују се. Значи, да код Царевине лежи једна јача власт, него код савезних држава. Трећа карактеристика лежи у томе, што Царевина располаже сопственим органима. Ти органы, у колико су колегијално организованы, не представљају збир органа пој единых држава, већ са свим нове, засебне органе. Једна одлука Рајхстага на пр. не би могла да буде ни замешена, ни промешена ма и једнодушном одлуком свих немачких Ландтага. Поједине царевинске власти нису заједничке власти пој единых држава, већ власти једне засебне, самосталне државе. Ти сопствени органы Царевине јесу : Цар, СавезноВеће, Рајхстагицаревинскевласти. Краљ пруски јесте Цар немачки; царско достојанство следује ipso iure пруском краљевском достојанству. „ Председништво Савеза припада пруском Краљу, који носи име Немачки Цар“, вели се у чл. 11. Устава. Права, која припадају Цару, јесу шегова права као председника Савеза, а не као суверена Царевине, јер Цар није суверен. Он ради „у име Царевине“ или „у име савезних влада“.