Немачки буџет

149

У доцнијој финансиској политици чињене су исте грешке. Чим би влада предложила реформе, Рајхстаг би сматрао за своју дужност, да предложене приходе смањи и да слободну управу прихода ограничи. Тако на пр. т. зв. lex Trimborn (§ 15. царинског закона од 1902. г.), смањивање предложених нових прихода 1908. г. и т. д. Рајхстаг je чак и тако далеко ишао, да je ускраћивао Царевини стварање извесних нових врста прихода (на пр. у законима о флоти од 1898. год., и 1900. год.). То je главки узрок рђавом стању царевинских финансија. Зато се Конрад, говорећи о царевинским финансијама у својој Finanzwissenschaft, 5. Aufl., стр. 317. овако изражава: „Ретроспективни поглед на досадашњи развитак царевинских

буџетска година : матрикулар. прилози: уступања + или 1899 490,0 476,9 — 13,1 1900 527,7 508,5 — 19,2 1901 570,9 555,8 — 15,2 1902 580,6 556,2 — 24,4 1903 565,8 541,5 — 24,3 1904 219,9 195,9 — 23,7 1905 213,2 189,0 — 24,2 1906 230,2 205,9 — 24,2 1907 226,6 195,0 — 31,6 1908 219,9 195,4 — 24,6 1909 169,0 120,5 — 48,5 1910 228,5 180,0 — 48,5 1911 212,0 163,5 — 48,5