Немачки буџет
160
он редован издатак. Такође издатак на издржавање поштанско-телеграфске школе, који je увршћен у нередовне издатке (партија 352. а. предлога буџета за 1912. г.), јесте један редован издатак, jep се јавља из године у годину и то ]ош у исто] цифри. Видели смо да je практичан знача] поделе прихода и расхода српског буџета на редовне, нередовне и ванредне у томе, што редовни расходи не могу бити покривени ванредним приходима. Какав je пак пјзактичан знача] поделе расхода и прихода на нередовне и ванредне? Тачно je, да има расхода и прихода, који се према одредби чл. 16. закона о државном рачуноводству могу поделити у нередовне и ванредне (према времену кад се јављају и т. д.), али шта je требало нашем законодавцу да повлачи ту суптилну разлику, кад се и једни и други сабирају уједно? Истина, по чл. 17. al. 3. закона о државном рачуноводству, где се вели : „ Свака одобрена засебна сума на ванредне расходе представља засебну партију или више партија“, могао би се извести закључак, да ова одредба која представльа изузетак од општег правила о подели буџета на партије (чл. 3. закона о држ. рачуноводству) и која се, према принципу exceptiones sunt strictisimae interpretationis, има да тумачи најуже - важи једино за ванредне расходе, а не и за нередовне. Према овоме, више сума нередовних расхода могли би се подвести под једну партију, само ако испуњавају услове из чл. 3. закона о