Немачки буџет

163

нију поделу буџета на партије и да један исти принцип спроведе кроз цео буџет. Ипак наши буџети показују најразличитију поделу и позиција и партија, и то не само кад се упореде разне административне гране, него и кад се узме буцет једног јединог Министарства, па чак и самог Министерства Финансија. [Упоредити; Буцет Министарства Војног са буџетима осталих министарстава; партију 261. са партијама: 26, 46, 105 и др. (буцет за 1911. годину); партије: 61, 64, 67 са партијама: 70 и 71 (буцет за 1911. г.); партије: 172, 173, 174, 177, 178 са партијом 175 и њеном поделом на позиције (предлог буцета за 1912. годину) и т. д.]. Узрок овоме треба тражити у томе, што предрачуни појединих Министарстава стижу доцкан Министарству Финансија, после законом утврђеног рока. Императивна уставна одредба о подношењу буцета одмах у почетку рада Народне Скупштине (чл. 173. Устава) пак нагони Министра Финансија да послове око склапања буцета што пре сврши. Услед тога се ради брзо, исправљају се само најважније ствари. Услед ове брзине у раду могло се само на пр. десити то, да je у пројекту буцета са 1912. г. једна иста партија („Грађење царинског магацина у Београду“), чија сума износи 200.000 динара, на два места предложена : у буцету Министарства Финансија и буцету Министарства Грађевина [партија 190. д) и 324. 4)]. Ипак се последњих година буцети много савесније и много боље кзрађују. Установа нарочитог Буцетског Одсека у Министарству Финансија, коју и*