Немачки буџет

166

дивидуалне потребе. Она нити je крути шаблонски схематизам, као аутоматички начин рада, нити она калкулише с неодређеним количинама већих приноса, као француско израчунавање вишака, такођер она се не удаљава одвише много од чињеница, те тако искључује машту у питањима финансијске политике и у опште свако улепшавање финансијских података,“ 1 ) С обзиром на Немачку, Хекелу се може дати за право, јер немачка метода претпоставља ваљан и савестан административни апарат. У другим земљама често je потребно везати управну власт за извесне норме. На овај начин могу се истина проузроковати извесне штетне последице за буџетску равнотежу, али су оне ипак мање од оних, које би наступиле, кад би се управној власти оставило сувише слободно поље кретања. Суме прихода и расхода у немачком буџету предвиђају се у једнаким износима буџет балансира. Српски буџети, на против, предвиђају се последњих година стално са суфицитима. Тако je у буџету за годину : 1909 предвиђен суфицит од 320.456 динара 1910 „ „ „ 204.902 „ 1911 „ „ „ 54.657 . 1912 (предлог) „ „ 11.054 Овакав поступай не одговара самој природи државног газдинства, јер њему није циљ да постизава вишкове, већ да за државне потребе нађе

Р Хекел, стр. 109.