Немачки буџет

168

У Србији je буџетска комисиј a састављена по истом принципу као и у Немачкој, т. ј. парламентарна већина заступљена je у комисији највећим бројем чланова. У Србији, у последње време, опозиција избегава да узме учешћа у буџетским комисијама, Незгодна страна овог немачкосрпског система je у томе, што у комисији не седе најбољи стручњаци парламента, као што je то на пр. у Француској случај, нити je опет дата могућност свима члановима парламента, да узму учешћа у комисијским дискусијама, као што je то у Енглеској случај. Стога се на пр. у Немачкој на састанцима комисије третирају више политична, него финансијска питања. Комисијски извештај махом je ограничен на најнужније и не представ.ъа какву велику научну вредност. Ипак се комисијском раду не може, наравно, одрећи сваки значај. У буџетским комисијама покренуте су многе корисне реформе, а у најновије време оне су својом штедљивошћу доста припомогле санирању царевинских финансија. Буџетско право Народне Скупштине у погледу расхода много je више ограничено, него немачког Рајхстага. У чл. 173. српског Устава вели се: „Скупштина не може предложене поједине партије буџета увећавати, а може их смањити, или изоставити,“ а у чл. 20. закона о држ. рачуноводству вели се : „ Предлог за све издатке државне потиче од владе. Народна Скупштина одобрава, смањује или одбацује издатке, које влада тражи.“ Немачко законодавство не познаје ово