Немачки буџет

лози (Matrikularbeiträge). То су они приходи, које добија Царевина од савезних држава. ТЬихов je циљ да служе покрићу дефицита у царевинском буџету. Они се одмеравају према броју становништва, а законом од 15, јула 1909. год. максимум je одређен на 80 пфенига с главе на главу. По првобитном тексту чл. 70. Устава, матрикуларни прилози су требали да буду привремени, „док се не уведу царевински порези“. И одиста, када су 1879. год. повишени ставови царинске тарифе и уведени неколики нови порези, мислило се, да je дошло време укидању матрикуларних прилога. Али je то наишло на отпор Рајхстага, који није хтео једно моћно оружје да испусти из руку. Укидањем матрикуларних прилога, Рајхстагово право у погледу одобравања прихода било би потпуно уништено (в. одељак о Рајхстаговом буџетском праву). Зато je Рајхстаг решио, да се посебним државама уступи један део нових пореза, како потребе Царевине не би могле да буду подмирене без матрикуларних прилога. То je т. зв. Франкенштајнова клаузула у § 8. закона о царинској тарифи од 15. јула 1879. г., по којој се „онај износ царина и пореза на дуван, који прелази суму од 130,000.000 марака у једној години, упућује појединим савезним државама по размери становнишива“. Закон од 14. маја 1904. г. одузео je матрикуларним прилозима провизоран карактер и и начинио их сталним, тако да садашњи текст чл. 70. Устава гласи: „За покриће свију заједничких издатака служе пре свега заједнички приходи, који