Низ воду

Брод

Има их који би желели аутом да се возе по води. За њих су начињени они скупоцени моторни бродићи у којима се седи у кожној наслоњачи, са воланом пред собом, и у којима је, уколико је то могуће на води, све подражавање аутомобилу. За Њих се граде они велики бродови у виду дворова и дворови у стилу бродова. Какво скрнављење воде, каква изметнутост укуса!

Прилагођен вековима својој средини, брод има свој стил као што вода има своје захтеве. Стога Срећна нема ничега што би потсећало на ауто, који још тражи свој коначни облик. Нема волана, већ класичну крму, онај храстови точак са паоцима продуженим преко наплатка. Све је на њој храстовина и сјајна ковина, тако да се може прелити од кљуна до крме. Споља је сва бела до водене линије чије се црвенило губи у води. Од кљуна оштрог као нож доста се нагло шири у испупченој кривини, као лепо развијена прса, па се до крме врло благо сужује, тако да вода коју преко груди претури клизи дуж тела без отпора. Кад плови, неосетно се њиха и благо поскакује, остављајући за собом пенушаву бразду која се шири нестајући.

Мали мотор тог бродића има све одлике живог бића, каквог паметног и јогунастог живинчета.