Низ воду

Смедерево

Једно по подне, кад се врућина осећала и на води под разапетим платном, Срећна се спуштала Дунавом и приближавала Смедереву.

Прешавши Грочанску аду и спруд ниже ње, обишавши окуку леве обале, указа се у даљини, затварајући видик широке реке, танка бела пруга искидана зеленилом из којега се диже бели звоник смедеревске цркве. Изгледа као да се Дунав: завршава тамо пред Смедеревом, и да та река долази из далека само да би била приступ, шетница томе граду. Мало доцније, обилазећи другу окуку, одједном се указа четвртаста сива кула са својом верном сликом у води. Један тренутак доцније појављује се друга, истоветна, па трећа... И очаране очи их стану бројити: једанаест, све у једном низу, изникле из самог Дунава на темељима своје водене слике.

Река се шири и исправља. С једне стране су брежуљци прекривени виноградима, с друге стране банатска равница. Слика у даљини се допуњује. Појавио се низ четвртастих белосивих кула у другоме правцу. Нагађају се сада, по изукрштеним редовима кула, све три стране града Деспота. Ђурђа.