Низ воду

18 НИЗ ВОДУ

Одвезаше брод, спустише се до Језаве и униђоше у њу. Укотвише се, привезаше се, па измеривши дубину подесише према њој своје струкове, уденуше црве и ваљке на удице и стадоше рибати у мирној води.

У ловљењу рибе су све одлике умнога задовољства. Радозналост пред непознатим, стрпљење, надање пред неизвесним. Лепота је његова у оној тајанствености водених дубина у које око не може продрети а које су машти отворене. Кад би се видело шта се све тамо дешава, кад би се знало шта трза удицу и шта се извлачи накрај затегнуте струне, најлепши тренуци били би изгубљени. Кад би се видело како се риба уплиће и исплиће, кад би се мрежа извлачила само кад има лова у њој, рибање би изгубило неодољиву привлачност, иако би лова било више. Као у умноме послу: кад би се знало каква ће бити тражена истина, какво ће испасти замишљено дело, главни потстрек био би одузет, правог одушевљења не би било. Тражити, стварати увек ће више привлачити људе од нађенога и створенога.

Гледајући непомично у врхове лескових прутова са који су црне струне рониле у дубине, Марко, кога је тиштила очајна немарност према споменику наше прошлости, размишљаше о осећањима родољубља и дужностима према отаџбини; па ће одједном запитати свог друга:

— Је ли, Андреја, да ли сам ја „национални радник“ >