Низ воду

Рам

Кад се пређе Годомин, рушевине града Кулича и нестално ушће Моравино, Дунав одједном мења свој изглед. Наноси бујне притоке пореметили су његов мирни ток. Засејан острвима и покретним спрудовима, дели се на многе рукавце, једне брзе и пловне, друге плитке и засејане пањевима и камењем. Пловни путови се ту непрекидно мењају, једни затварају, други отварају, овде се засипа, тамо се речно корито продубљује.

Тек код Рама Дунав се смирује.

На томе месту Дунав постаје граница између двеју држава, међа која дели и раздваја. Али у природи он напротив спаја и уједињује. Исте његове воде запљускују час једну час другу обалу; преко њега се живи песак пребацује са једне обале на другу. Могу његове две обале припадати двема државама и различним народима, оне се у слојевима својих стена подударају и настављају, пружајући преко и испод реке руку једна другој. Људи не смеју без дозволе прелазити нити штогод преносити, али птице сваког јутра прелећу реку а враћају се у вече, хранећи се на једној страни а савијајући гнезда на другој.