Низ воду

ГОСПОЂИН ВИР 89:

_____________---_ 2 ЕЕЕ 2ЕЕ=22—Б—ЕБ22БББ02МАА 066

АНДРЕЈА

Ова лепа ноћ ми улева осећање да уметност не би требало да се удаљава од природе, која је њен непресушни извор.

МАРКО

Природа, природа! Мени се чини да тај непресушни извор ипак усахњује. Није довољно што она надахњује уметника данас као и некада, кад он нема више сретстава да је изрази. Та су сретства исцрпена, горе још, она су отрцана. Уметник је данас осуђен да осећа а да има све мање сретстава да се изражава. Отуда она узнемирена чежња и неуморно довијање у савременој уметности, које изгледа болно и измучено. Нема сумње, ова је ноћ дивна, месечина сјајна, ваздух опојан, вода као сан. Ми то осећамо, али, и с разлогом, о томе не говоримо. Исто тако сваког пролећа у цвећу наших вртова и ливада налазим један свет давно познат а увек свеж; налазим у њему најтананије кончиће своје осетљивости, танане као оно влакно паучине у пролеће, о коме виси бели листак трешњиног цвета. М кад зажмуривши уроним у те мирисе без имена, за један тренутак, али таман колико траје удисање њихова даха, преносим се у оно срећно доба кад први пут омирисах цвеће... Осећаш ли која је даљина између дубоке искрености и плитке безначајности ових речи које сам сада изговорио> Нема сумње, надахнућа природе су увек жива и нова за сваки нараштај, али сретства изражавања, речи и остало, застаревају, а