Низ воду

ГОСПОЂИН ВИР 9!

Месец се био сакрио за један брег. Госпођин Вир је утонуо у мрак и мир. Само је из планине допирао по који пригушен крик ноћних птица и ситног звериња. Андреја, кога сан савлађиваше, потврди последњу мисао свог пријатеља:

— Осећајмо дакле и ћутимо.

И опружи се на дну бродића покривши лице да га месечина поново не узнемирује. То исто учини и Марко. И заспаше.