Никола Петровић и његов двор : епилог једне срамне владавине : (збирка аутографских докумената у 18 факсимила)

|| ||

ЊЕМАЧНО БЛАГО

Осим турског, аустријског и талијанског злата бивши краљ Никола је волио још једно, и то њемачко, нарочито откад је земљу и народ предао непријатељу.

«Новац ми је Бог» — то је чувена изрска престолонасљедника Данила. По њој се он управља, по њој живи и ради. За њега у свијету не постоји ништа, што се не би златом дало

тамјерити. И отаџбина је предмет с којим може да се учини посао. То доказују његове операције на. берзи са најмрачнијим типовима као што су Розенберг, Рошет и Маргилијес“ то доказују и његови преговори са непријатељем. |

Познато је наиме, да је син краљев Данило преговарао у почетку рата са њемачким агентом Бернсдорфом о томе, да Црна Гора 1915. године закључи одвојено мир са Аустријом под цијену 5 до 20 милиона марака, обећаних књазу Данилу. И збиља, догађаји у Црној Гори почеше се друкчије развијати: иза претходних дворских преговора напушта се Ловћен готово без борбе, краљ тражи депешом мир од Франца Јосифа и бјежи у иностранство за вријеме спремљене капитулације. Прошло је послије тога извјесно вријемс, а у Швајцарцарској се појавио један повећи депозит, који је гласио на име Данилово.

Ево како о том њемачком новцу отац сину проговара:

+

У јавној расправи пред војним судом у Марсеју изјавио је свједок Сћагје5 Копх, како је дошао до свога богатства и Маргилијес и књаз Данило: «Једнога дана ја сам му Уа тиаје6 позајмио 5 франака да би могао вечерати. Неколико времена доцније сазнао сам, да се је он обоГатио за вријеме Балканског рата у спекулацијама са Рошетом и књазом црногорским Данилом ». (Извјештај «Ма »-а од 8. августа 1919.)

1