Никола Петровић и његов двор : епилог једне срамне владавине : (збирка аутографских докумената у 18 факсимила)

зашто ЋЕ ИМ ЗАСЕБНА ЦРНА ГОРА

Још прије двије године дана знало се је, да престолонасљедник Данило води преко својих повјереника преговоре с Аустријанцима о продаји «својих» шума у Црној Гори. Видећи, да му нема повратка кући, он је одлучио, да све своје непокретно имање прода и да се на тај начин обезбиједи за будућност. Јован Пламенац и Јово Џоповић заступали су код аустро-мађарских банака престолонасљедникову ствар. Као услужни и поуздани људи, они су своју улогу проширили и на државне и општинске шуме. У том послу заклањали су се ва име једног «Енглеза», иначе по рођењу Нијемца, који је у аустријским новчаним заводима био јак акционар.

Лист « Уједињење » обазнавши за ту трговину с непријатељем у ратно доба, изнио је ствар на јавност, али је у вијест упорно побијала влада краља Николе. Да је, доиста све било онако, као што се је вјеровало, потврђује ручно писмо бившега краља Николе, упућено Данилу, шта више, оно открива и суму од 100 милиона, коју је « Енглез » требао да положи. Јели при том бившем краљу било мало криво што је та пљачка удешена без његове владе, т.ј. без њега, јест, али он је и томе злу нашао лијека: поставио је Јована Пламенца за предсједника своје владе! Тако је Јован могао са Данилом најприје да прода туђе шуме, па да доцније сам себи даде « овлашћење ». Ето, зашто им је потребна засебна Црна Гора!

Из тога писма вадимо ове ретке:

« Драги мој Дано

Перјаник Илија Шарановић уручио ми је твоје писмо од 14 ф. врло интересантно и мало нешто тајанствено. Тајанствен је твој састанак са банки-