Никола Петровић и његов двор : епилог једне срамне владавине : (збирка аутографских докумената у 18 факсимила)

КАНО СУ СЕ БРИНУЛИ ЗА НАРОД ·

И ако су му Савезници и добротворна друштва стављали средстава на расположење, бивши краљ Никола са својом владом није водис много бриге о судбини интернираних у Маџарској. Установе, које су за помоћ интерниранима основане у Франуској и Швајцарској, претворила је влада краљева у уносна трговачка предузећа за себе и своје пријатеље. Тако је дошло до консерава с месом а без њега, до папирних ципела мјесто кожних, напокон до продаје свега материјала, који су наши племенити добротвори у Енглеској, Америци и Француској намијенили Црногорцима у ропству. Док је тако поступано с тим установама, дотле је та иста влада немилосрдно сипала новац и намирнице онима, на које је бивши краљ рачунао да се може ослонити као на своје присталице. По дворскоме списку шиљало се само « вјернима» — за остале, како им Бог да. .

У том погледу значајно је писмо књегињице Ксеније упућено бившем краљу. Писмо је датирано у октобру мјесецу 1918. год., дакле већ онда кад је ослобођење Црне Горе и Србије било свршено. У општој забуни која је због тих догаЂаја владала у двору, добра кћерка господарева помишља и на то, не би ли се Црногорци могли придобити, кад би се за њих и у посљедњем тренутку штогод учинило. Са « мало хране и хаљина » она мисли да купи савјест цијелога народа.

Ево како она пише оцу:

«а какво је мишљење о нама у Црну-Гору а особито код интернираних, не мислим да је најбоље. Немају повјерења у бољу будућност, па се никоме не мили ништа. — Од наше стране нити су били пажени, ни обавијештени, нити одушевљени,