Никола Петровић и његов двор : епилог једне срамне владавине : (збирка аутографских докумената у 18 факсимила)

16

НЕНА НАРОД ГЛАДУЈЕ!

Хако.је краљ Никола био свиреп и бездушан према народу у Црној Гори, довољно је напоменути случај са исхраном земље у току овога рата. Радило се о томе да се народ, који је остао под непријатељем, помогне у храни и тако спаси од глади и смрти. Већина савезника напокон је пристала да се по примјеру Белгије снабдијева и Црна Гора. И Аустрија је дала на то свој пристанак. Италија није била за то, а с њом је био и још један човјек: Краљ оне земље о којој се радило! У својој саможивој нечовјечности, — коју он, у осталом, није прикривао — он је овако рачунао: народ гладан. народ сиромашан најбоље је робље. Нећу други да му добро чини. Нека гладује и чека ! А кад се крене у Црну Гору, појавићу се с хљебом ја — Народ ће бити мој!

С бившим краљем дијелио је мишљење у том погледу и његов пријатељ, талијански министар Сонино. До посљедњег тренутка краљ с њиме удешава да се храна у Црну Гору не шаље. И кад и његова влада осјећа, да је већ крајње вријеме обратити се шпанском краљу да он посредује за снабдијевање вемље, бивши краљ Никола опет стаје томе на пут.

Да није онога што јест, природно би било да је он настојао баш око тога-посредовања, јер би са добивеним заузимањем једне неутралне земље, могао лакше дјејствовати на саму Италију. Али, напротив! Он неће да то има у руци, него опет одлаже ствар, само да је онемогући.

У писму што га 27. септ. 1918. својом руком пише влади,а потписује мјесто себе свога ађутанта, бивши краљ Никола каже:

« Краљ је мишљења да се застане с писмом краљу Шпанскоме док се буде знало хоћели Италија допустит превоз хране за народ ».