Никола Петровић и његов двор : епилог једне срамне владавине : (збирка аутографских докумената у 18 факсимила)

НАЈНОВИЈЕ ИЗДАЈСТБО

КРАЉ ДЕНУНЦИЈАНТ

Долазак предсједника Вилсона пада већ у оно вријеме, кад је изгласано уједињење Црне Горе са Србијом и збацивање краља Николе. Ту прилику опет хоће да искористи најурени краљ. Али на какав начин! Он рачуна да му је најзгодније ухватити Вилсона у тренутку док је овај можда још необавијештен о нашој ствари. Лаж и клевета изгледају му као најподесније средство, и он се одлучује да на тај ниски начин придобије за себе великог поборника правде и народне слободе! Писмо, које је он упутио Предсједнику Вилсону кипи пакленом мржњом против Србије и садржи такве ниске клевете, којима се данас не би служиле ни пропалице Настићева" кова. На жалост, син српске земље и краљ једне српске државе нашао је да баш њему доликује тај срамни посао туђих најамника. Лажни пјесник српског уједињења, дволични потписник уговора са кнезом Михаилом, одиграо је одједном своју улогу и сам се сурвао у најдубљи глиб, чим је народ извео уједињење и чим је творац капитулације остао без пријестола. Остављамо на страну плачни глас бившега краља, с којим се обраћа Вилсону говорећи му о свом збацивању; остављамо на страну и његове измишљотине, да су српске « бомбе » припремиле то дјело; остављамо напокон и његове жалбе да се наши велики Савезници управљају по « бестидним савјетима Србије ».

Све су то ситне лажи и клевете, преко којих би се могло и пријећи да их није рука краљева на хартију ставила. Али има нешто друго, дрскије и гнусније: Србија је узроз рата,

" Проказивач афере с бомбама на Цетињу и велеиздајничке афере у Загребу.