Никола Петровић и његов двор : епилог једне срамне владавине : (збирка аутографских докумената у 18 факсимила)

ЛОВ НА ЗЛАТО

Грамзивост за новцем нема граница код бившега краља Николе. Као владар једне независне државе он је био на платном списку свих наших народних непријатеља. Турска и Аустрија снабдијевале су га златом све до своје пропасти. Кад је нестало њих, дошла је на ред Италија. Ни његови заштитници нијесу олако пролазили. Русија му је давала годишњу апанажу, коју је он сам повећавао, узимајући дио од оне државне помоћи, која је била намијењена Црној Гори. И Србија, нарочито за вријеме ратова, плаћала је златом његове уцјене. Ни Црвени Крстови, ни државна каса, гдје је стално држао по једну своју руку, нису боље пролазили.

Дошла је катастрофа Црне Горе у 1915. години. Краљ је побјегао кришом из земље. Заборавио је своју војску, заборавио је народ, али није заборавио своје и туђе злато. Своје је увео собом, а државно је повјерио свом Министру Предсједнику да га пренесе с ону страну мора. Око овог злата отпочела је немилосрдна борба тек у Француској. Послије двије године дана, бивши краљ је однио побједу. Сву државну готовину у злату предао му је у По-у, на југу Француске, његов Министар војни. О тој пљачки даје непобитну потврду писмо књегињице Ксеније, датирано 19. октобра 1918. год. у По-у а којега извадак гласи:

« Јесте ли виђели и чланак о некоме злату државноме, који је био у Неји све до назад 2—3 мјесеца, па од једном пође да се прошета мало на Југ.