Нова искра

Број 1.

НОВА ИСКРА

СтГАНА 3.

Новаковић воли сунца, светлости, чистазрака; његов иоглед жудно тражи далек и широк хоризонат, као што је далековида и широка мисао, која га руководи у свем раду његову. Тога ради, Јпетња изван вароши, у слободној ирироди, најмшшје му је онорављење после тешких и заморних послова. Али колико пута, казао је он једном с неком тугом, особито у млађе дане своје, морао се лишавати и тоганајдражег уживања, ради својих научних и слузкбених послова! Кад се у мислима прикупе све црте из Новаковићева живота, које смо напред навели ; кад се ие сметпе с ума ни честити родитељски му дом из кога је ионикао; кад се обазре на његово шко- ј

дати што вернији лик једног од најзнаменитиЈИХ људи, којим ће се и нред иотомством моћи иодичити наше време. У тадашњем Лицеју, Ђуро Даничић био је ио свем не само научно него и морално светлило ирвога реда, а Стојан Новаковић, један од највреднијих и најдаровитијих му ученика, у брзо постаде своме великом учитељу иоуздан помагач и врстан следбеник, не само у науци него и у многим врлинама. Новаковић увек с највећом ноштом говори о X). Даничићу, истичући, покрај осталих врлина, нарочито Даничићево чисто, идеално родољубље;

Утопљеница, слика Ђ. КрстиКа.

ловање, као и на његову љубав према књизи, која му је већ у раном детињству обузимала и заносила млађану душу, а коју је он, ставши на снагу, као зрео човек, крепко руководио и давао јој иравац, и ио облику и по садржини; кад се не изгуби из вида ни његов васколики плодан службени и неслужбени рад; кад се у свем том уоче његове карактерне особине, које га обележавају као јавног радника — чудесна и неисцрпна радљивост, до крајности истрајност и савесност, широки и дубоки погледи, које је уносио и уноси у све своје јавне нослове, — онда ће и на остале црте из његова живота, које ћемо навести у врстама за овим, пасти јасна и жива светлост и у целини

родољубље које се потврђује делима, без икакве хуке и шума, без наде на награду и признање; родол^убље које потиче из просвећеног ума и оплемењеног срца. Свршивши Лицеј, пошто је кратко време био писар у Државној Штампарији, постане Новаковић 1865. проФесор Београдске Гимназије, и на том месту остаде до 1872. Тек је 1868. са свим укинута забрана Вукова правописа, а у Новаковићу је средња школа и књижевност добила одличног поборника Вукова иравца и Даничићеве науке. То је још за оно време значило много. Према томе, и Новаковић је један од сарадника Вукових и Даничићевих, који