Нова искра

број 4.

Н 0 В А ИСКРА

Страна 71.

риште по ком се гегају патке и гуске, несигурне степенице до мрачне и влажне избе чија су окна хартијом облепљена, измучена лида њихових суседа Фабричких радника и радница., чести дани најгорега поста — беху прилике у којима је Ада живела и развијала се. — Свршивши основну и средљу школу, добије Ада Негри за.

Ада Негри.

учитељицу у Мота Висконти. Поред плате од 700 лира годишње мучно је са својом матером састављала крај с крајем. Због тога никада није ни излазила у друштва, нити је ма једном била у позоришту. Исто тако и читала је мало. Збирка њезиних песама „Судбина" („РаиШа", 1892. у Милану), коју од данашњега броја почињемо доносити, у преводу Др. Драгише Станојевића, по карактеру своме као да је производ снажнога човека а никако мекости женскога срца. Једина ознака женске стране у физиономији овога песника јесте она неограничена л>убав према матери, због које су јој и стихови необично нежни, тако нежни какве само чедна девојачка душа уме да пева. А то се још, поред овога, маниФестује и у оној њезиној сталној тежњи да се жртвује за дела узвишена и племенита. „Судбина" је биограФија. Аде Негри. Певајући јади невољу сиротињскога живота, она је постала љуби- 1 мица, анђео утешитељ и надање понижених и увређених. Јачина израза, дубина осећаја, чаробност језика ' њезиних песама осигураше јој једно од најугледнијих места у италијанској књижевности. Осим збирке песама „Судбина" штампала је у Милану 1895. год. још једну под натписом „Тетрез^е" (Буре). — Обе ове збирке (а нарочито „Судбина") прославише јој име.и избавише је од даљих материјалних незгода. Негри је била наставница за књижевност у Зсио1а Могта1е Сгае1;апа А§пез1 у Милану, док се пре краткога времена. не удаде за једног богатог италијанског Фабричара. к р и т и к а ЗесвзЈја " зШсЦја • о • 'топетој • итјећговИ • ос1 * Јг:е РИага. 2адгеЈ). 1898 • Ивак, АГопг&ке- Ивкаге. УШгпггг ЈеТо^кек: бЈтГотје МВСССЉХХХХУЈП. Ће ргопаје зе. (наставак) Одиста Вгтјотје могу лако да преваре човска! Књига песама на четвртини, 23 стране, плава хартија, половина песама без сликова., књига подељена на два дела : Ех и Јп; штампана у 333 примерака који се не продају; чести наслови француски, стихови необични, предмети у поезији

готово неиознати, поређеаа дрска и нова. Згтрот/е миришу на декадентство, када прочитате оваке стихове : Кјеуат... Рге<3а тпот ]еге теШа 1јв (; оу1 Мога1по§- пеко§' готапа ; А ви8е(1а тоја и гпоји 8Уо§'а Иеа ТЈЗага ро Ирката §1а80ујга 8еп1;1те1Ла1пи &п1;а21ји... Или још боље епилог пссме „II петос1": . ..Ро ођ1саји тиће <1о§1е гапо, ])а и ји+.го ти р1аге ро Нси, I гПот вике пје§уе кгирпе зихе .. А1 како ви зе роуевеШе, Ка<1 јебпоц Дапа пез1;о и§1е(1а8е : Кб тгЈји какуи, сгуепи 1 а1а1;ки, А ђав 8гес1 се1а,.. Ј Оћ »и је 1)По рив1;о§ гаЛоуапја I рагепја 1 1ер8апја ; 1)арасе јес1па и паћоге се1а ТЈ којшга 8е 81;181а гијпа таза, Ро1е§1а 8Лпа ћје1са];а јајазса.... А како звони овако нешто ?; I — ја ват 1о <1 је1о роНто Ја Ропозт 8пп 1к>1 Р1етепИ;о§' 81егШ1е1а ! Ако је хтео Г. Јелашек по познатом рецепту : ера^ег 1е 1>оп ћоигдеогз, ово је доста за нашега књижевног пифтицу: ово је одиста било у стању да „спљопхти". И ма да књига није баш тако лудо необична какве су обично књиге те врсте, и ма да има извесног с.мисла и зна се шта се хоће, ипак — зачуђава. Али у тим необичностима, има нечега што је лепо, што одајо таленат песников. Сећате ли се оног места из Максима ЦрнојевиКа: Оавма се судбина у клупче Ко љута гуја чекају!>и плен,.. Пошто сте се зачудили, вама се ово необично поређење почиње допадати и најзад вам буделепо, зато што није старо, зато што буди необичне, нове емоције. У 8гт/отјата има пуно таквих места: Рт зпгјед почиње : 8у«пи МаДпо ,ји1го. Кећо 1таа1о, 81Уо, 2а81сепо 8пјеј*от 81ра §а ко р1јеуа, а завршује се оваквим стиховима : А ро §га(1и ћика о<1 роб1еи1ћ 1ји(И Р гу 1 зтјец 81рх па кгоуоуе §гас1а, Капо с1а се рос1 11т газ+огот пеуппт Тга^ двсегпи! вуак1 псуоЦе 1 ја(1а .... Или : К:;<1 8Мо ТЦе1о (1оз1о кавшје Бо сгпо^ кира о§оппа 8а ока 1ек је зига капи1а Иа 11пјајис1 иј;аГ, А 1;ај је сугсес рг1сб 1игпи ргјси 0 1)1181. хујегсИ, 1;атј;ти..„ У оној лепој песми УГгГја, пуној пеког болног натурализма, с предметом тако необичннм, свршетак је права сим Фонија, очајна симфонија, у којој трепере звуци дубоке туге и душевне смрвљености, и која изазива тако мрачне, страшне утиске, успомене на ноћи проведене у бесаници у којима човек осећа терет целога света на својој души: Опа је ппгпо, о(1тјегепо Ша КарпјеД 1 парпјеД Вех 08\г1;а . А <1о тепе зивкауа 0(1јеса ијепа, Ко опај Ши а1 ^гогп! ује1;аг 2а тикИћ, 1;атпШ, оћ1астћ пос1, Ка<1 8е 1/ <1а1ека ]а\'е/ раза 8аћ1а2по ап, — 7 ј а тикИћ, 1атп1ћ, оћ1асиЈћ пос1, Ка<1 (1гћ1.аУ0 агсе 1ји(1вко Ке ујегије ујзе 1)а оре1 се Дозкога 8Уапи1 Кијпн 20га.„. Има поређења врло лепих : Ла 81ој1т цјјет кб 01 )еПгЉ рга<1аупо§ 1"агаопа, Ка коте је а1ага гика 1бага1а 01ајпе гпаке