Нова искра

Страна 90.

НОВА ИСКРА

Број 5.

ставнике наше драме и све главније радове њиховс, и оне који су добри као и оне који су мало слабији, јер ми хоћемо да видимо све оно о чему се, по заслузи или по нужди, води озбиљна рачуна у историји наше књижевности. (наставиће се) Павле Поповић

— Велес. Јужни делови Србинове домовине, Маћедонија и Стара С))бија, почињу у наше дане својим нечувеним мукама будити пажњу свега обрааованог света који се интерееује балканским стварима. У толико је потребније било изнети наишм читаоцима слику по којег кутпћа ове измучене 8емл>е, те да би и љубав према њој била живља и јача. Велес већ и иниче знају многи наши читаоци. Налазећи се с обе стране Вардара у подубљој долииици иза таорског теснаца, Велес лежи у врло живописиој панорами. Источњачка варош с кривудавим уличицама, с дрвеним кућама, с иадвишеним доксатима, са зидовима толико високим, да заклањају куће, с танким линаретича, с ћепенцима пуним солунског кожарског, пушгсарског и другог егнапа, с по којим хамамом, с по којом чесмом — Велес прави особити утисак на путника, који није раније виђао турске вароши. Но несрећи ни репутација му није данас најбол.а бугарске шовинисте, које су се у њему угне8диле, права су опасност нарочито за Србе путнике из Србије ; у сваком иутнику одовуд назиру они само агитатора који ирети њиховим асиирацијама Велес је на самој железничкој прузи. Данашња варош је нешто мало севернија од старог Велеса (или Вилаоре) од кога се и сад виде неки остаци. У Велесу је седиште турског кајмакама и осталих административних органа. преко којих Турци управљају велешком казом. Велес броји на 15000 становника, од којих су већина Срби. Историја Велеса је врло стара. Најтачнији приказ њен имамо у I. Браству, органу Друштва Св. Саве, у коме ју је врло лепо насликао г. Љуба Ковачевић. Данашња пак судбина ове старе српске вароши врло је тужна и жалосна ; сунце слободе засењено је у њој још на крају XIV. века Али ако доиста река буде текла кудје и некада текла, и Велес ће морати доживети бол>у судбину. — Тунел на прузи Скопље — Митровица. Везујући два важма сриска места: Скопље и Митровицу ова је железничва пруга за нас Србе од нарочитог значаја. На њој је, но лепоти, од највећег интереса Качаиик из чијег је рејона и тунел којега слику доносимо у овом броју. — Изненадна бура (сликао Адолф Шрајер). Овај немачки сликар, који се дуго времена бавл.аше у Паризу и к г због тога и Франдузи својатају, нарочито је познат као одличан сликар кбња. Веиики низ његових слика рађен је по студијама из природе, због чега је мвого путовао. Пре тридесет и неколико година путујући за Арабију задржао се и у Србији. „Изненадна, бура " веома је карактеристичан покушај да се представи сцени у којој коњи, у најбешшвм покретима, имају главну улогу. Малор) ску кибитку, у којој је некакав ОФицир, вуче преко широке етепе унрега од пет жуст^их омањих коња Тешки и мрачни облаци ваљају се над стеном са чијег друма вихар већ диже гомиле нраха јављајући бурин скори долазак. Севнула је већ и прва муња, те коњи у паничном стр.мху од ње полетеше највећим трком. Крцкају осовине, точкови ће миелиш попадати, цепа се заклон на колима, ждрепчаници се већ поломили. Са највећом муком успева јахач да задржава свога коња. .. И ако репродукција није у стању да изнеСе и боје којима се сликар служио за посгигнуће потпуног утиска ипак оку не може изМаћи снажни утицај тонова који је сликар ностигао контрастима између еветлосги сунчанога арака што ва упрегу пада и мрачности широке степе и обл. цима превЈченог ваздуха. — Лов на пастрмке Зна се да се риба пастрмка највише налази по планинским рекама и потоцима гдв се не можеловити као у тихој води. Због несигурности у отворену простору бистре планинске воде пнстрмка се најродије бави у склоиу речнога камења и стеновитим шупљинама, налазећи ту највише заштите. Колико је мало и ту сачувана од човека, показује наша слика која представља пастрмчаре на Неретви у Херцеговини. — Коњиц. На железнику између Сарајева и Мостара, скоро на његовој сдредокраћи, лежи веома живописно малено срнско место Коњиц. Положајем и романтичном лепотом своје околине он је место које путницима пружа реткога задовољства и уживања. — У Гучетића врту (с кица г. М. Мурата). Удаљен за по сахата брођења од Дубровника лежи познати и знаменити врт старе српске племићке породице Гучетића. Раскош јужнога т ба није над њим комрачила : најлепше руже, нежио водено биље, сочне агаве, раскошне поме, вити чемпреси .... красе овај врт у ком се некада за ведрих ноћи и прохладних вечери скупљала елита дубровачка да већа о добру и напретку Дубропачке Републике, да слуша рецитовања слав-

љених песника и, нарочито, да се диви и одушевљава духовитошћу најлепше Дубровчанке ; песникиње Цвете Зуаорићеве. Један малени угао тога врта снимио је г. Мурат, али она женска Фигура чини ми се да је плод његове маште Ако би ме упитали; за што јс у црнини ? не знам да ли бих погрешно, ако бих вам одговорио : из жалоети за великом прошлости која се више никад повратити неће ! шшшзшш Н А У К А Оашта глад. Чувени хемичар, Физичар и спирит, Виљем Крукс, председавајући на конгресу Британске асоцијације, ко.ји је био у Вристолу, месеца септембра прошле године, отворио је седнице говором, којим је предсказао скоро наступање опште глади и пропоручивао срества да се она отклони. Ево података на којима он оснива своје прорицање. Сви народи кавкаског племена, којима је насељена Европа, Северна Америка, већи део Азије, Африке и Аустралије, хране се хлебом од зрна, нарочито — шеницом. Ово је племе 1871. године имало на земљи 371. милијун представника, год. 1881.—416. милијуна, 1891.—472. мил., год. 1898.—516. милијуна. Ако се овако брзо буду и даље множили, онда ће на крају XX. столећа број душа, које се хране шеницом и уопште зрновим хлебом, нарасти до једие милијарде и сто тридесет иет милијона. Да ли ће их земља моћи исхранити ? Ако се узме да, за исхрану једнога човека преко године, у средњу руку, треба скоро један и по хектолитар зрна (у Енглеској — 2,18), онда на крају XX. столећа, требаће око милијарде седам стотина милијуна хектолитара. Каква је данас зем.љорадња у целом свету, то јест, каква је данас продуктивност земље, она даје средње 11,4 хектолитара на хектар (у Енглеској — 26,5) а у Русији — 8...^ са колебањем час на једну час на другу страну. Тако је у 1895—1896. години општа жетва шенице дала око 950 милијуна хектолитара, а у 1897 до 1898. само 698. милијуна. Међутим, за исхрану садашњег броја људи ове године (51в милијуна) нужно је не мање 845 милијуна хектолитара зрна. Тако ове године неће бити глади у свету, само због остатка прошлогодишње жетве (око 109 милијуна хектолитара), а у будуће — размери свакогодишњег хлебног деФицита стално ће се повећавати, ако се само не увеличају поља за усеве или не порасте продуктивност земље. Ну земљиште за усеве не може расти безгранично. Узев у обзир климатске и географске погодбе, Крукс износи нреглед свију покрајина, које се сматрају као светске житнице, набраја количину земље, која и данас лежи необраћена и, изводи закључак да, ако би се сва, за културу подесна земља засејала, то би при садањој њеној продуктивности (11,4 хектолитара на хектар) могла дати само једну милијарду двеста милијуна хектолитара зрна, то јест, толику количину, која би могла исхранити с.амо 750. милијуна становника, који ће се у 1981. години намножити. И тако ће по мњењу Крукса, после 32 године на земљи наступиТи апсолутна глад, ако само земљорадништво буде ишло путем, којим оно сад иде. Ма оно не може ићи тим путем. Земља бива сваке године слабија. Продуктивност њена све је мања, пошто из ње извучемо азот, а ничим га не заменимо. Значц да глад може и раније, пре о2 године наступити. Набрајајући затим сва срества, којима се може избећи глад, Крукс напомиње градске нечистоће, одкоје се азот непроизводно троши ; о слагалишту салитре, која се такође могу лако истрошити ; о гомилама гуана које еу већ сасвим потрошене ; о усевима легуминозних растиња, која имају особину бдржања азота у земљп, а ца крају кра.јева — о Могућности хватања азота ис ваздуха