Нова искра

В рој 7.

приповедата, професоровао у гимназији , у учитељс.кој гпколи и у богословији, у унутратњости и у престоници, предајући науку хришћанску, руски језик и практично богословље. Кад му је било готово тридесет година излази први пут на јавност. Ни за пуну десетину година саставља неколико десетина приповедака и романа. У јеку рада, у највећем напону духа, оставља га трошпа снага тела, клонуле се руке нрекрштају и он силази у гроб у половини својих тридесетих година. То је у овлашним потезима живот приповедача српскога, кога још не познајемо, кога ћемо, као такова, истом познати. Ко је израније знао Светолика П. РанковиКа, знао је у љему добра и расположена друга, рада да забави и да буде забављен. Нзегово живо причање и његово пажљиво слушање само је тако и тумачено. Нико нијс слутио у њему приповедача, који износи одломке свога градива и прибира даљу грађу. Кад се почео јављати, како је скромно отпочео, мислило се, да жели само стећи шири круг својим омиљепим причањима, док се одједном не опази, да његови писмени радови остављају далеко за собом ћеретања, да то нису чеда тренутне расположености, но сталожене и прекаљене слике једне уметничке душе. Изненађење велико. Тај човек нема само отворене очи, да гледа, откривене уши, да слуша, он и прерађује све то у себи и износи у новом облику; он и учи. И од свога великог учител>а научио се искрености и истинитости. Свакој се његовој личности мора признати да је верно оцртана и да је природна. Толстој га. је научио да посматра, да гледа, што се око њега збива и да ускрсне у себи слике, које је некад гледао. Он га је упутио на највећега учитеља свих уметника, на живот. И у том је сад Ранковићева оригиналност, што он не подражава Толстоју, он у границама своје моћи ствара, као што је и Толстој стварао. Ону религиозност на пример, која се у одлучним моментима буди у Толстојевих јунака и подстиче их на велика дела, Ранковић не види у приликама, које је посматрао, с тога нам је и не приказује, па ни велика дела, ни велике људе у опште. Он износи само што је у животу видео, што је условљено приказаним приликама, што је у сагласности с њима. Он није запазио великих дела у своме друштву последње четврти овога века, с тога их и не истиче, она би била просто неприродна, јер природа ту све побеђује, а друштво тако склопљено, да све уједначује. На сваки начин, да се не може све видети, што се приповетком приказује, и кад би се приповедач само на то ограничио, удаљио би се од уметности. Али је и фантазија у Ранковића сасвим природна. Оно што није у датим приликама посматрао, иосматра он у тренутку, кад износи. То га је само и могло одржати на путу истинитости и природности. ЕБегове се личности крећу у његовој фантазији као живе, као такове их схвата, као такове их предаје читаоцу. Све је просто, све је природно, да нам се на први поглед чини као фотографија, али кад издвојимо оцртани лик, приказани догађај и задржимо се на њима, ми ипак видимо, да је то уметност, да су слике. У свом се развоју Ранковић па том задржао. Иза тих слика он нам још не износи нити какво принципиално схватање живота, нити свој б&ло естетички, било етички, било религиозни идеал, нити икакво мерило, којим он процењује људе и појаве око себе. Он се задржао само на животу, и њега нам приказао, не питајући се ништа више — а и тим се разликује од својих великих угледа и сувремених праваца у књижевности. Ну нису само иекреност, истинитост, тачно оцрта вање врлине Ранковићева дела. Па ни то, што је у осталом с тим у вези, али што ипак истаћи треба на овом

месту, да се на свим характерима, на свим догађајима види, да су онакови могли постати унраво на оном земљишту, на оној основи, где нам их приказује, и да са те основе не би ни могли бити друкчи. Он уме и да влада својим личностима и свим ситуацијама, у којима их износи. У том нам се Ранковић јавља као мајстор, јер му ниједан предмет његов не расте више главе, свугде се види, да је писац пад њим, Унутрашњи је склад догађаја свугде лостигнут, сви характери радњу непрестано појачавају и уделују у резултатима. Нигде се главна радња не напушта ради појединости, која је можда примамЈвива за писца, али која ретко кад да није управо од штете по ток главне радње, нигде није она без потребе ни задржана, нити убрзана. То се јасно види на свим његовим већим делима, једно само веће дело (последње) чини изузетак од тога, али су ту две радње, каснија и претходна. тако вешто склопл^ене, да потпуно чине утисак целине, Истина, могло би се рећи, да су истакнуте врлине у вези са самим начином његова приповедања: он је прост, износи нам једну главну личност и само потребну стафажу ; у њега нема паралелних радњи, нема ни нагомилавања личности, те је тако лако постићи потребни склад. Али врлину у писца, где нам се јави, треба увек признати а не тражити услове, под којима се она можда не би показала, нарочито пак, кад тај нисац није рекао своју последњу, и кад има пуно основа веровати, да се у свом даљем развоју ие би зауставио само на својим дотадањим добрим странама, но да би их још и појачао и нове нам изнео. Ако је ово правилно запажено, онда ће у томе бити највећа заслуга Ранковићева дела. Тиме би он одвојио од свих наших досадашњих приповедача и означио напредак у развоју српске приповетке. Ну не би му суђено да тај напредак сам и дал.е поведе. И ми, тек што смо дошли до уверења, да у њему имамо доброг приповедача, већ морамо да се миримо с мишљу, да смо га и изгубили. Милан Шевић. ©^ОС> ОСјЧ@> СРПСКИ КОШАДИ У К. С. НАРОДНОМ П030РИШТУ

Ш(наставак) после ове групе, пређимо на старије писце, оне на које обично и помишљамо кад говоримо о старијој драми : на Г. Ж. Бана и Суботића, хоћу да кажем. Од Г. Бана, видели смо, дају се понеке драме, али многе које по вредности јамачно нису слабије, игране су махом само по једанпут (Никола Зрињски ) и, уз то још, игране само пре 20, 25 и више година: Јован Хус игран ј_е 1880 последњи пут, Ванда 1879, Сриске Цвети (II део) 1878, Урош и Вукашин 1877, Кнез Доброслав 1874, Вла коб 1873, Марта Посадиица 1872 ; сем тога, Зла коб није играна у познијој, са свим промењеној редакцији и Маројица Кабога (ова драма чији се предмет везује за доба дубровачког земљотреса, даје помишљати на једну ранију истога писца, талијански писану, II 1еггато1о т Кадиза ) који је најпре био достојан нашега Позоришта, није никако ни игран. И, кад се питамо што су се комади овога писца престали давати, ми се сећамо сличних примера и помишљамо на комаде Малетићеве, који су тако исто прошли, али Малетићев случај разумемо : Позориште је, то смо могли видети и код Шапчанинових комада, усвојило за принцип да комаде својих бивгаих управитеља, у знак жалости за њима, престане давати ; само, како нисмо до сада знали да се тако пежни обзири одиосе и на комаде њихових пријатеља, нисмо могли помислити да Позориште не даје Г. Бана да се не би тугом сећало његова