Нова искра

Број 7.

НОВА ИСКРА

Страпа 111.

Из Сгеријина џеаертоара. (фотогр. снимио г. М. Јовановитц двог. фотограф.) 1 2 5 7 9 11 Слушкиња Срета чизмар Пијада Љуба Велииир Перса „Зда асена" „Зла жена" „ „Беогр. церад и сад а ® „Беогр. некад и сад" „Беогр. некад и сад и „Зла жена" 3 4 6 8 10 Фема Граф ТрифиЂ Султана Стана Кир Јања „Покондирена тивва" „Зла жена" »Зла жена" П Б. ц. л с. и »Кир Јања"

ВОЛЕСЛАВ ОРУС — написала Г-ЂА РУЖА ИИНАВЕР *©? ^Ц^еђу матурантима љубљипско гимназије беше 1866. год. ђак коме професори ирорицаху каријер) 7 великога математичара. То беше Алексаидар Гловацки, који доцније по грбу „ Прус " узе псеудони.м Волеслав Прус, под којим је именол[ данас више познат. Он је племићки син, голубијега срца, бистрог ума, а беше ватрени приврженик мисли : да само наука, а из н>е нарочито физика, космографија и т. д., вреди нешто на свету и да нредставља циљ заслужан труда и заноса. Ко би се надао да ће тај Гловацки, кога колеге сматраху као врхунац природно-математичког савршенства, заблистати најсјајнијом светлошћу на пољу нољске ј белетристичне литературе. Ипак — истина остаје непобитна — ко има осетљиво срце, осећај за лепо, пуну душу ј опсервација о којима не сањају други смртни, а наро- ј чито ком је Бог дара дао — тај ће пре или после све то испољити своме друштву, ма колико уверавао и себе и друге, да само алгебарске формуле чине напредак и срећу у васиони. Сам Прус, у једној од својих првих повећих | новелп, овако исказује своје погледе на живот: „Млад

инжињер забавља лепу и оштроумну даму говорећи јој непрестано о новим моделима млинова и техничким реформама. — Господине, рече најзад госпођа мало нестрпљиво : да л' Ви увек говорите са женама о инжењерској струци ? — „Како кад" одговори он : „с некима разговарам и о леиим вештинама, ма да је то врло досадпо." Оригинално ! Тако Философира Прус кроз уста свога јунака и већ сама садржипа новеле, веома вешта обрада и њезина структура појезија су, нежна и тужна, која мора да потресе и најравнодушнијег читаоца. Да је Прус вегатак у форми, да је артист који мртвим предметима даје живота, природности, колорита, карактеристике увидеће се ако се само прочита опис предела у долини регсе Белке, опис зимске олује ноћу у шуми („Плацувка") или утицај музике на окорелог човека („Музички о^јеци" III) и дубоке, фантастичне легенде (,,Фараои"). И Асник, тај колос у сфери мисли и упоређења, а неизмерно извежбани јувелир за форму, говораше само о науци као о покретачу друштвеном. Прус вам је из тог истог табора. „Изучавати науку, створити разумом политички систем ; развијати трговину, индустрију и занате, ширити опште образовање међу сељацима, израђивати начела која би могла хармонизовати са духом и потребама свога времена ; одређивати правац вепттипама и литератури подесан за друштвени развој, обраћати гато је могућно већу пажњу на тнкол-