Нова искра

Страна 116.

НОВА ИСКРА

Број 7.

дине све више једно другом примицаху, те неће моћи више дисати ; али за то је требало још читав палац. Тетка Лујза својим присуством седам је недеља сладила живот породици Стрембомовој, и при одласку беше се решила да им купи леп поклон. Седме недеље њеног борављеља код Стрембомових била је велика продаја ствари с надметањем код некога грофа, и ту се продавало једно велико, елегантно огледало које је купљено за 450 марака и љега купи тетка ЈТујза за 47 марака и поклони га кући Стрсмбомовој. Сутра дан за тим отпутова. До тада је породица Стрембомова држала само једну служавку, и госпођа се сама за децу старала, то јест, прилично им је давала самосталности, и лично би се појавила само тада, кад би деца много чиода прогутала, или испретурала велике наслоњаче, или кад би се миого изгребла или на простирачу у салону читаве реке правила са великом татином боцом за мастило. Али онога дапа кад се унесе у кућу тетка Лујзино огледало, спази мама малога Карла Стрембома где се огледа у великом огледалу, и једнимгаштапом мери, а због чега га мама нежно узе у наручја називајући га својим милим, слатким. несташком, а за тим Стрембому објаени, да морају узети девојку за децу. То не стаје много и било би у сваком случају јевтиније но кад би пустили да деца разбију тетка Лујзин поклон. Узеше и девојку за децу, али после пеколико дана отпоче госпођу Стрембомову страшно болети глава, од бола исече свој корсет и мољаше за Хофманове капљице, за тим паде на диван у соби где спаваху илице јој се промени као у мучепицс. После дугог, нежног з а п II т к н в а н, а дознаде Стрембом, да је главобољи узрок стари избледели Јегииатска роакиња, простирач по поду у салону, који тако ружно приличи тетка Лујзипом елегантиом огледалу. Уз тако елегантно огледало доликовао би само фини, бриселски простирач који би се по целој соби разастро. Стрембом уздахиу, узе 275 марака на дечју уложну књижицу, и убрзо се огледаше у тетка Лујзииом огледалу бриселски простирач, подражаване врсте, што се у трговини назива „прима - велур".

„Дивно, слатка," рећи ће госпођица Цвечкенмаул неколико дана за тим госпођи Стрембомовој : „како је постао красан ваш салон, управо елегантан! Не, како би тек ванредно изгледао кад би набавили нов, модеран светњак, знате, па да се пламенови и призме огледају у огледалу !"

Осам дана за тим висио је о таваници Стрембомова салона такав светњак на вересију купљен. Код Стрембома беше развијен осећај за лепим. Он је неколико, година студирао и положио испит из естетике, и увек, кад би разгледао по своме салону, намрштио би се и уздахнуо. „Шта ти је? Стењеш као во кад се наједе свеже детелине, на га поведу на клање," рече му жена пежно и пријатељски. „Драга моја, зар не видиш како ружно изгледа наш стари намештај у салону према лепом простирачу, светњаку и тетка Лујзину огледалу ?" Мама то одмах одобри. На мах се баци у наручја мужу, склопи му две дебеле, црвене руке око врата, стезаше га тако, да пуцаше у дивану сено којим беше испуп.ен, и рече: „Ах, драги Стрембоме ! Баш имага укуса и осећаја за лепо !" Бегае то стари, достојанствени диван, јога из о ч и п с к е тсуће госпођс Стрембомове. На њему је сањала Наталија Стрембомова, роћена Бомстремова, као шеснаестогодишње девојче, читај ући „Игру Судбине" или „Привиђење". На њему је седео н.ен отац последње недеље у своме • животу, сладећи се пивом. На њему је доцније седела госпођица Наталија кад ју је секретар Стрембом молио за допуштење, да њему повери бригу за њен живот у будућности, и па њему су опет седели Стрембом и она, кад му је једне дивне вечери јавила да је осигуран ред наслеђа Стрембомове породице. И пре непуне три гбдине био је мали стари диван испуњен свежим сеном и превучен иовим, црвеним и вуненим ткивом. Он је имао основаног права на погатовање и симпатије, али када сада чу, да ће и њега, исто тако као и ње гове рођаке, столице, презрети домаћип и домаћица, сломигае му се ноге од туге а леђа од љутипс, и господип и госпођа Стрембом испружише се целим телом по поду. Написагае меницу, пађогае потписпике, купигае иамегатај од орахова дрвета и ограничигае издатке за кујну, тако дагосподин Стрембом добијатпе по каткад допуштење, да сврати по који пут у ресторан, те да његови органи за варење не би, услед оскудице у вежбању, изгубили своју покретљивост. Али за то и тетка Лујзино огледало уживагае то задоволзство, да се у њему огледа намегатај, достојан његове елеганције. Треба ли јога да причам, како се писаху нове менице ради набавке таквог намештаја за остале собе, који би доликовао ономе у салону ? Треба ли о томе причати, како се гладовало, лагало и од других новац извлачио,

Сликао Н. Зихел.