Нова искра

Страна 186. НОВА ИСКРА Врој 11.

ГАТАНТ! СУДБННА. ПЈЕСМЕ АДЕ НЕГРИ СЛ0Б0ДН0 ПРЕПЈЕВАНЕ СРПСКИ

XXVII м р т в а с и . . . Љубави, љубави, видим те свуда. Сав свијет моћ твоју поздравља слошки; Моћне ти искрице звијезде креку И сунце и вјетар; миришеш бошки У првом прољетном цвећу. Љубави, љубави, чујем те свуда. У пјесми славујској ти оно пјеваш, У медна усташца невине моме За драгог љубавне ријечи љев&ш, И звучне пољупце к томе. Љубави, л.убави, ти живиш свуда. Свуд иде струја ти животног плама, На свему свијету она се зрца, Цијела Космоса живот си, — ама Мртва си у дну ми срца.

XXVIII мајка ради да школује сина Послује ђено је тутљава тмола Од разних фабричних онијех спра.вб,, II ђе се зујећи обрћу кола, Послује робиља правЛ. Убога сирота, друштвена трунка, Сатр се радећи; рука јој жустра Разбоју придаје покрете чунка Три веће читава лустра. .Н>у разбој сатире; клета јој вуна, Коју је вјечито ткала и плела, Сав живот прождире. Ипак је пуна Поноса, ведра је чела. Док тако свој живот без штедње точи, Једино боји се још малаксања, ■То читам из њених уморних очи, Боји се нерадна стања. То бити не смије,-јер она храни Милога јединца, великог ђака,

(НАОТДВАК) Ком сија на челу дар Богом дани, И љубав к науци јака. Из очи његових њојзи се сјаје Утјеха и радост, и њему мати Живота пошљедње напоре даје, За њега она се пати. И данас и сутра као и јучб Радиће да може походит' школе, Ђено се високе науке уче, Он, музе којега воле. Нада се, китиће лаврови венци Главу му некада, а она стара Мир ће уживат' у славе му сјенци, Да ли је надање варб, ? * У хладној собици, сине домајб, Учи се науци, ти, глава чијИ Идеје негда ће свету да дајб, Јер дух ти 1)енијем снја. Пунан си тјелесног, умнога здр&вља, Чедо си народа, народу служи, И вапај ослушни који ти ј&вљ&, Да народ у - муци тужи. Мајку ти убиће радови груби, Ал' смрт јој теби ће донијет' вајдб,Студенб чело јој хитно пол.уби, Ба ме!)у јунаке хајде ! Дјелом се и пером храбрено бори, Витешки дижи се противу хуља; Покажи друштво нам у новој зори Стољећу, које се љуља. И поштен остани при томе раду, Сјећај се, мајка ти вуну је ткала Да друштву у теби одгаји наду, Сјећај се : за то је пала.

(НАОТАВИЋЕ ОЕ)

XXIX ноћ.ни пут Ја се на пут крећем. Сад је ноћи пола. Лијено је кљусе, труцкају се кола,Коловбшче, шпни ! Што је пут опасан, шума пуна тамб И љутих звјерова, свеједно је за ме : Ја пркосим тмини. Све живо поспало. Коловошче, шини! Кроз грање и шибље чудно вјетар свпри, Кроз облаке луна жмирајући вири,Шпијунише, вреба. Голе гране у вис, без листа и цвет&, Ка' руке што моле, дижу се с дрвбт&, С огорјелих хреба, По ноћној тинјини мјесец озго вр§ба. Узбуђене душе моје поглед зрачни Посматра бескрајност, амбис онај мрачни, т 1ија тмина гј'та Молитве и мржње, пољупце и жудње, Злочине и сузе, идеје и блудње : Све што душом плута, Морем тијем бурним, помрчина гута. „Куда ћеш и шта ћеш ?" Црне неке птице Запиташе мене тад из оне тмице, Баш уз Једно грббље. „Не знам ! Судбу тражим, — одговорих течно Путовање мождатрајаће ми вјечно,Ослобађам рббље, И не плаше мене авети и гробл.е." Над свијетом овим из тишине ноћне Бди Мисао људска, и погледе мбћне Горе, доље стерб ; И, крилима машућ' као анђел исти, Идеалом својим материју чисти, И земљу нам перб. 0 полбти, Мисли! У те имам вјбрб. / !