Нова искра

Страна 188.

НОВА ИСКРА

Врој 11.

иао дневној публици, допашће јој се и остале љегове тра- ј гедије. Оно, дакле, што од народног репертоара пропадне ј на вечерњој представи, сачуваће се на дневној. На днев- ј ној представи проћи ће добро и Стерија, и Суботић, и Бан, и М. Јовановић, и М. Поповић, и Шапчанин, и сви други за које се бојимо да на вечерњим представама не пропадну. И, због тога, у место што се Позоршпте дневним представама користи да да „комаде за касу," ми тражимо да их оно за старији национални репертоар употреби, управо за националну трагедију. Позориште ће имати исте користи које и досад а наша трагедија биће осигурана. И ако Позориште то одиста буде хтело, онда му вал.а дневне представе и иначе преустројити. Те представе још нису тако уређене како би одржање националне трагедије било још боље и корисније. Треба завести цео систем класичних дневпих иредстава који су Француска апо угледу на љих и друга позоришта завела. Треба, наиме, бол.е организовати публику и н. пр. преко управа средњих школа, нарочито позвати })аке, пуне разреде школске, да са наставницима заједно дођу на те представе. Треба, дал.е, и ако је то мало теже, установити и конФеренције позоришне, т. ј. предавања која би стручни људи, непосредно пред представом комада, у Позоришту држали о самом том комаду за који је потребно извојевати пажњу публике. Треба најзад, и ако и за ово има тешкоћа, комбиновати два подужа комада за једну представу: пред трагедију, дати и једну комедију у три чина која више привуче свет (наравно да се онда одмори између чинова укину у неколико). Све су то ствари које се одавна практикују у уређеним позориштима и ми имамо само да их примимо, у колико можемо. И тек кад их примимо, ми можемо рећи да су нам дпевне представе као што треба, а, кад то буде онда ће и национални реиертоар бити уведен као што треба. Тај репертоар дакло, управо онај део његов који још не може да нађе пријема код вечерње публике, има своје место у дневним представама. И да сведемо све и закључимо питање о пријему националног репертоара, тај репертоар одиста је остварљиг, и могућан. Комедије и интересантнији комади могу се одржати на вечерњим представама; трагедија и све остало склониће се и сачувати у дневним нредставама. И тако ћс цео национални репертоар наћи своје место у Позоришту. Само, сад на крају овога, нужно је да једну напомену учинимо да бисмо се боље разумели. Кадкажем: цео национални репертоар, то не значи: целокупан број драма које смо раније набројали. Кад смо то набрајање чинили, ми смо хтели више да покажемо однос Позоришта према националној драми него да поименце издвојимо драме које нарочито препоручујемо. Питање о нашем репертоару тако је мало сазрело да није још могућно ово издвајање као што треба извести. Због тога, ми смо се ограиичили само на то да изнесемо један списак писаца и дела, достојних да се узму у обзир : право одабирање нисмо чинили. Из тога списка управа има да узнма поједине писце и да њихова дела поступно ставља на репертоар. Са сваким од тих писаца, она има да чини специалне пробе, онако као што је ове године с некима почела. Од свакога треба да узме н.егове најбоље и иајинтересантније драме и да најпре са њима покуша. Ако се те драме приме, нек узме и друге истога писца, и опет оне боље и важније, и са н.има такође покуша. И тако даље, редом, све док пе исцрпи пишчев реиертоар или док се пе увери да с овим не може правити даље пробе. И после, што се тиче драма слабијих и од мање важности, почетничких драма једнога писца као и ствари пригодних или без претенсија, управа их може слободно жртвовати без штете за национални ренертоар. Управа може чак жртвовати каткад и самога писца ако се његове драме покажу сувише слабе. За национални репертоар није важно да се сваки од побројанџх писаца или свака од побројаних драма одржи у Позоришту, него да се један известан преглед драме изведе и утврди, преглед који може, у ширем или ужем обиму, иредстављати националну

драму у свима епохама њенога развијања. Оно што не може да се одржи, нека слободно отиадне. Ако је то ствар која иначе не треба да пропадне, нека је спасава штампа. Ми смо тражили да Позориште учини услуге књижевиости а не да потпуно замени штампу. Ми смо тражили само то да и наше Позориште користи нашој кн.ижевности онако као што то Француска својој чине. Оно, међутим, што ни Француска позоришта не могу за своју књижевност да учине, не мора ни наше за нашу чинити. А Француска позоришта, то је познато, ако држе Сида не држе Атилу, а ако држе Корнел.а не држе Ротруа. И сад, "ми бисмо могли наш говор на овом месту и прекинути. Питање о националном репертоару изгледа да је закључено кад је показана остварљивост овога репертоара. Али то није све. Овај репертоар није само остварљив него и користан. Он се иеће само одржати у Позоришту него ће овоме и користи донети. Користи ове, међутим, ако нису врло блиске оне су од пресудне важности по Позориште. Ако се резултати не покажу одмах, показаће се, што је важније, у свима важним странама Позоришта. Прва корист коју ће Позориште имати од националног репертоара, то је бољи страни репертоар. Ако се национални репертоар уведе, побољшаће се страни. Ствар изгледа на први поглед чудна, али је ипак проста и јасна. Оба репертоара, и паш и страни, у тесној су вези. Од врсте и каквоће страног репертоара зависи какав ће пријем и успех и наш ренертоар имати. Ако се у страном репертоару узме неговати највише она врста комада која је за ширу нублику најпривлачнија, а у српском она врста која у публици најмање симпатија ужива, онда ће такав српски репертоар, поред таквог страног, коначно пропасти. ЈТретноставите н. нр. да наше Иозориште нредузме давати два пута недељно оперету а два пут националну трагедију: наравно да ће оперета увек имати публике а трагедија никад. Кад, дакле, ствари тако стоје; кад т. ј. национална трагедија мора да има ослонца у страном репсртоару, онда јој тај ослонац треба и дати. А који је тај ослонац ? Који други него страна трагедија и у опште драма од веће литерарне вредности ? Ми смо видели да публика не воли националну трагедију поглавито зато што не воли тти трагедију у опште. И дал.е, видели смо да трагедију не воли зато што не воли озбиљне комаде у опште. И можемо додати да она ни стару нашу комедију не цени довол>но зато што не цени ни страну стару, т. ј. класичну комедију. Треба дакле да је навикнете на класичну комедију, на модерну драму и нарочито на класичну трагедију, ако је мислите навићи на националпу трагедију и национални репертоар уопште. Треба дакле, да имате јак класичан репертоар, управо стару и нову драму од велике вредтшсти, ако хоћете да национални буде остварен. Или обратно, ако уводите национални репертоар, морате појачати и класични. И потпто Позориште већ уводи национални, то онда тим самим мора појачати или управо увести и класични, што значи, да у приликама у којима се Позориште сад налази, увођење националног репертоара изазива у исто доба и побољгаање страног. А то побољшање (ми сад наилазимо на велика позоришна питања, која, наравно, потребују и опширно дискутовање, али се не смемо задржавати на њима него их морамо само летом прегледати) одиста је нужно. У том страном репертоару, онако шареном и ненробраном како га сви познајемо, оно што је најмање развијено и најмање истакнуто, то јекласични репертоар, управо репертоар од веће књижевне вредности. Од већих драмских писаца, старијих и новијих, врло су ретки они чија дела, сва или сва главна, наше Позориште има. у свом репертоару. То су, колико знам, само ПГилер, Иго, Лесинг можда, Скриб ако хоћете, и можда још један, највише два (уз то су они још и доста, често и сасвим, забачени; ко зна како преведени итд.), А толики други, тако исто добри и важни, или још бол.и и важнији, заступљени су у репертоару или с недовољним бројем драма, или нису никако ни заступљени. Од