Нова искра

Страна 178.

НОВА ИСКРА

Број 11.

Разгледајући пданове Цариграда, нарочито један на коме су градски зидови са својом непосредном околином цртани, опазили смо на неколико стотина метара северно од Једи-Куле (седам кула), замка испод којега сада железница у Цариград улази, цркву и улице око ње с натписом Еоуониа ВвХсурабсоо турски Белиград - Махале, што бисмо ми могли назвати Насеље Веоградско. Потраживши шта о томе има по књигама у којима су истраживане старине Цариграда, нашли смо у делу Скарлата Византија ово : „Даље од Златних Врата к Силивријским „Вратима 1) налази се насел^е које се зове Београдско и „има и цркву посвећену Успенију Богородице. Насељу „је дато то име с тога што су се на том месту населили „Београђани из Србије, које је освојитељ Београда, сул„тан Сулејман, послао у Цариград 1521 године. Из Бео„града су они донели црквене иконе и остале црквене „ствари, као и мошти Свете Петке Нове, из Епивата „села близу Силиврије. Због сродства са српским вла„даоцима, византијски су цареви те мошти послали били „у Србију. Н>их је доцније изискао молдавски кнез Ва„силије Арбанас, звани Лупул, и да, би их добио, испла„тио је 1632 год. дуг Светога Гроба у 42.000 златника „маџарских а 1641 цео тадашњи дуг Патријаршије. Тако „патријарх ТТартеније II (1539—1644) преда мошти св. „Петке. Спустили су их једне ноћи пиза зид Фанара те „их послали у Молдавију. За допуштење овога преноса „кнез је платио и Порти 390 кеса (45.428 дин. 80 п. у >г злату.) 2)" У списку цариградских цркава исти писац зове ову цркву Богородичипа из Београда ( уј т ђс, ©еотохоо гу Ве^ураб«;)). П1то о светињама треба знати, наведено је напред по врло поузданим истраживањима архимандрита Ил. Руварца. Занимљивости ради навешћемо што Ск. Византије о томе још наводи у белешци под линијом. „Тевет у својој Космографији прича како је 1565 године „приликом бављења у Цариграду чуо од патријарха да „је султан Сулејман по освојсњу Београда донео отуда „мошти св. Петке, као и друге свете мошти, па ме])у „осталим и руку св. Варваре и многе црквене драгоце„ности и једну велику икону Богородице, позлаћену и „посребрену, али није хтео ове ствари да чува у Двору, „него их је нослао на поклон патријарху. Француски „преводилац Халкокондила навео је још како је султан „Сулејман заповедио да се те мошти уз пут излажу на „целивање хришћанима, те да је тим начином сакупљено „доста новаца. Кад је пак стигао у Цариград, султан је „поручио патријарху да купи те свете мошти за 12.000 „дуката, иначе ће наредити да се оне баце у море. Испла„тивши ту уцену, патријарх је добио те мошти." Толико по овамошњим књигама, до којих смо могли доћи, о светињама Београдске цркве. 0 Београђанима самим забележио је Паспати у своме делу „0 опсади и освојењу Цариграда" да је иосле освојење Београда 1521 султан Сулејман мноштво становника београдских послао у Цариград и да је ту од њих населио као Насеље Београдско у подграђу Псаматија 3) 1) Златна су Брата била блиау садашње Једи-Хуле-каиије (до улчска железничкога) и сад су зазидана. Силивријска Врата су друга идући на више к северу. 2) ; Н КсоуатаутоооттоХ^. Лбт^трту 1890, I 332. 3) Таким се именом зове нодграђе од Једи-Куле и Силивријсве Капијо иа исток, у ком је Н а с е л> е В еоградско,

као и село Београд иза Бујукдера, давши им за задатак да се старају о пијаћој води за варош и за села око Босфора. У накнаду за то они су ослобођени од пореза. Толико у књигама и у њиховим белешкама. Но да се обрнемо од њих ономе што се сад види на месту самом. Они који из наших крајева дођу да што раде или да се проводе по Цариграду прво ће сазнати за село и шуму Београд. Та се места налазе на сат северозападно и западно од Терапије и Бујукдера, главнога дипломатског и господског летовника цариградског на Горњем Босфору. Шума Београд везана је с оба та приморска места врло добрим колским друмом, који од Босфора к западу води кроз прекрасну долину, окружену брежуљцима, понајвише шумом и џбуновима обраслим. Тим се иутем од толиких година креће у летње шетње богаташко и господско становништво из летњиковаца Горњега Босфора. Место на коме је село Београд налази се међу Црним Морем и Златним Рогом, у изворном пределу оних речица које се у Златни Рог с те стране сливају. На тим местима је прекрасна и пространа храстова, букова и кестенова шума. Не зна се од кад, више је тих потока у Београду, Багча - кеју и у још неким селима преграђено, те су тим преградама начињени затони, у којима се као у резервним језерима вода чува, а одатле водоводима у варош спроводи. Ми смо одлазили више пута у то село Београд, у његова имена шуму и на затоне. Изван села налази се црквица с гробљем, у шуми која се наставља одмах иза онога пропланка на ком:е је сазидано село. Осим истога имена, ништа друго данас не опомиње на порекло и на постање овога села. Ни у цркви и њеним књигама, иконама и утварима, ни на гробљу нема никаква знака који би оиомињао на те прве досељенике. Све је пропало и утопило се у овамошњој православној народности — грчкој. Прошле 1898 године слушали смо да је ту скоро село Београд опет расељено у друга места, што су сељани окривљени да не чувају довољно чистоту потока и језера из којега се цариградски водоводи пуне. Београд-Махала или Београдско Насеље у Цариграду налази се заиста и сад на 7—800 метара од замка ЈедиКуле к северу спрам некад затворених а сад опет отворепих врата Каиали-Каиу (КАекјтгј пбХгј), којаје од ЈедиКуле прва на север. Та врата зову гдекоји и Белиградкаиу. Чим се на њих уђе у град, види се одмах, преко празна места, на ком су неке баште, на 80—100 метара од самог градског зида, црква Успенија св. Богородице, међу народом обично прозвана Београдска црква са својом портом, звоником на једном дрвету (платану што ли је) и зградама црквеним. У пољу, са спољне стране зидова градских, вртови су за зелен, а ту је и грчка болница за умоболне. Црквена порта није велика, ограђена је каменим зидом, а црква је доста пространа али ирилично ниска. На јужној страни порте има нека ајазма (света вода) у малој капелици, са старинским иконама и добром нијаћом водом. Црква је зидана тесаним четвртастим каменом, простим иешчаром. И испрепуцала је нешто од последњега земљотреса. На једном камену изнад западних врата записано је да је оправљена 1837, и казаше пам да се раније налазила у развалинама. На иаша разна распитивања попови нам не умедоше готово ништа