Нова искра

Број 24.

НОВА ИСЕРА

Страна 403.

лико манастмрске толико и узвишеиих иосетилаца маиастирских, налази се гарда којо слику доиисимо у овом броју. Ова иста гарда била је стављеиа као лична гарда и Њ. 1!. Краљу Алексакдру, када је био посетио ову Славну Задужбину. којој је по старославиом обичају српском Он, као краљ српски, заштинник и бранич. Бањалука. — Износећи у овом броју слику овог угледног ср»ског града у Босии ноносној, ноћемо говорити о његовој нрогалостн, а садашња му судбина позната је сваком Србину.

ВЗритика Ото Дубислав алем. Пирх. Путовање ко Србији у години 1829. Сриски иревод 04 Др. Дражше МијушковиКа. Издање Академије Наука. У Београду штамааао у Државиој Штамиарији.

Ото Дубислав илем. Пирх, ируски ђенералштабни официр, ирешао је у Веоград ночетком октобра 1829, а своје нутовање но Србији завргаио крајем повембра исте године. Он је нрво отигаао до Пожаревца, где со представио Кнезу, којл му је донустио ироћи кроз нашу земљу, саставио му илач нутовања, и дао му у лиду Цветка Рајовића путног пратиоца. Из 11ож п ревца Пирх је погаао на исток , али пијс игаао даље од Мајдан Иека. Одатле се стао сиуштати х;а југ све до 'Лунрије. Код тог је места окронуо т југо-запад, прегаао Ј годину, Крушевац, Чачак и зауставио се у Ужиду. Затии је ногаао на север, доснео нреко рудничких гора у Крагујевац, и одатле се ^врнуо натраг у Веоград. То ннје било путовање око тадагање Србије; тоје било путовање кроз њу. — Пирх је био добре среће да упозиа го тово све пашо главне људе онога времена. Норед Кнеза и његопе породице, он је видео оба Кнежева брата, Госиодара Јована п Госиодара Јеврема; за тим, Вука, Давидовића, докто а Стејића, проту Матеју, архимандрита Мелентија Иавловића; најзад, велики бро.ј народних старешина, од којих ћемо поменути само кнегињина рођака, Василија Поповића. — би је био у везирову конаку у Веограду, становао у канцеларнји београдског магнстрата, носетио двор у Пожаревцу, видео град ужички, нрошао кроз Шарен Конак у Крагујевцу, а нре свега тог завирио и у земунски контумац. — Негово је иутовање пало у згодно време, непосредно иосле Једренског Мира, у тренутку кад се ишчекивао султанов хатишериФ, којим ће се први пут признати на писмено Србији аутономија. Шта је за нас значио тај царски докуменат може се разумети само тако, кад се узме на ум да је дотле у Србији било једно иривремено стање које .је зависило од добре воље београдског паше. Пирх је затекао спет у радосном, готово свечаном расположењу. Сви су осећали да наступа један нов историјски момент. Надањима се нугатало иа вољу : кад се јодап пут истргла од Порте прва уступка, стало се веровати да вигае пема те уступкс, која се не може од ње истрћи. У мислима су се прелазиле читаве децепије, и у папред видела једна Србија сасвим независна, к0 Ј а Ј е У цивилиеаднји достигла западне државе. Пирх сс кретао у једној управо празничпој атмосФери ; он је то осетио, па се местимицс и сам њоме раздрагао. — Његов је путопис иначе пун података о Србији, који су у опо време, чак н посде Ранкеова дела, морали изгде дати довољно нови. Ми ту налазимо кратак прегдед српске историје. кратак преглед српске књижевности, карактерист."ку Вукове радње, списак места по нахијама, многобројне геограФске и тонограЈСке белешке. Али ово је дедо вигае свега интересантно зато, гато је Пирх био човек који је умео да гледа. Он је оназио пуно ствари карактеристичних за интимни живот ондашње Срби.је. Опис везирског конака, опис ручка код Кнеза у Ножаревцу, оиис једне свадбе у Крагујевцу, — нигата више да не помињемо, — обилују живонисним појединостима. То су као скице које се с природе узимају у бедежницу. Местимиде само изгледа као да .је Иирх вигае снивао пего проматрао, и на пр. Ужице је код њега тако суморно, тако интересантно, тако Феудадно. да никада неби смо рекли да .је то оно место које сви знамо. Али овај сувигаак Фантазије у описивању ваља ставити на рачуп по сво романтичкој епоси у којо.ј је Пирх живео. — Очевидиоје даје Пирх имао великих симпатија нрема нагаој земљи. Пошто је рекао да по његову мишљењу Турска не можо трајати, он нродужујс : »Ако сад опет бацимо .један ноглед на Србију, то ми у њој налазимо способност, спремност за образовање, за закопити норедак. који ће посдужити као пример п осдонац окошим областима.« — Превод је течап и пријатан. Ј

Уметност Повориште Народно Позориште: Три Мускетара, драма у петчинова, у дванаест слика, са епидогом, написали А. Дима Отац п Август Маке. Превео Д. Л. Стевановић. — К р и в, драма у три чнна од Рихарда Фоса, превсла М. Марковић.

Ви познајете врло добро Т р и М у с к е т а р а као роман, знате врло много нрича и анегдота о том забавном роману, о чувеном и уваженом писцу његову и симпатичним јунацима Диминим, и ја ћу да забележим само неволико речи о Мускетарима као позоришном комаду. У драми је тачка с које се подази и на коју се оиет враћа, сукоб између Ришеље-а, кардипала и мииистра Луја XIII. и Ане од Аустрије, краљице Француске. У том су сукобу краљеви мускетари све и сва, они помажу краљидн, а мрсе планове Ришеље-у. Четири мдада човека, четири брата, како веди Тсофил Готје, ие рођењем већ избором збратимљена: Атос, Портос, Арамис и Д' Артањан. храбри, нлеменити, чувени, сложни, веседи, својим заједничким животом, сво.јим аваптурама и својим бравурама испуњују делу драму. Ова је као и остале драме Димине, врло зннимљнва, романтична, живопссна, дугачка, испуњена многим лицима, а нарочито је жива, шарена, весела, иријатна. Првих су пет сдика најпријатнији део, најзанимљивији, најмање романтичан, највеселији, са најлепшим сцепама, најчистијпм и пајжнвљим стилом. .— Роман је међутим пунији, у њему су јаче повезани догађаји, савршенија је целипа, иа отуда је ои и јасиији, занимљивији и лепши. Тешко је било и свести два свеска романа на .једпу драму, а да се пе осете извесни недостатци у њо.ј. Али Дима је сво.јом познатом вештпном, у друштву ол Маке-ом савдадао донекле ту тошкоћу, и ми смо се ирпјатно осећали поред Т р и М ускетара. Представа је била у толико пријатнија што је извођена марљиво и окретно. Редитељ .јо био Г. Гавриловић К р и ]!. Ваљда зато, гато смо .јога у Годигањаку читади обећање управино, да ће унети у овогодигањи репертоар коју драму Фосову ; гато смо радознало очекивали тај »модерни« немачки комад, и напосдетку зато, што смо гдедали једну Француску драму истогажанра, јаку и оддичпу, велим, можда због свега тога истакнути комад није одговорио очекивању. Тим не мислимо да кажемо да је драма рђава, но само то, да се добило мање но гато се очекивадо. Слика коју комад пружа то је стара, ружна, одурна, преслнкавана и размножавана, слика несавргаености човечанског законодавства. У њому су развијене тегаке и неизбежпе иосдедиде те несавршености, варљиве природе човекове, вечитог лутања за истином и иравдом и вечите оскудице у њима. Тома Лер је човек честит и поштен, оптужен за неко убиство и осуђон на вечиту робију. Двадесст година доцпије иронађу правог кривца, а Лера пуштају као невина. Кад .је погаао на робију он је оставио незагатићену младу жену и двоје деце. Шта га је сад у свету чекало ? Веда, јади сиротиња. Жеиа му у тсскоби поста милосница неког крчмара, зла човека, који је мучи и кињи ; син носач, рђаво васпитан и пијаница, а кћи на ивици пропасти. Све се троје пробијадо п тетурадо кроз живот, осуђенонато | законом, који нм одузе хранитеља и заштитника. Кад.јеЛер затекао 1 у тој беди своју жену коју је тако много волео, кад је чуо њоно запомагање, кад је видео да је њен милосник туче, он диже руку на ; завођача и поста убица. Ето шта је закон спремио човечанству, ето шта су оних двадесет тодина недужно одробованих одгајили, ето шта је мрачна тамница избацила у свет : убицу. Сам јс нредмет такав, да је навео ггисца на морадисање, теорисање н декламовање, а притом немачкаје природа то ирло погодно примила п развида, те тако има места дугих и досадних. Уз то још трела имати на уму да тујезик нигата ни.је помогао, јор је врло обичан, са изразом без крепкости и силине. Но има сцена, које ожпвљавају драму, које истичу смисао њен, које јој дају извесну јачину и стварају еФекат. То су сцено кад Леру саопгатавају да је слободан, па затим кад мати, син и кћи долазе у сукоб, и на послетку кад Лер налази своју жену. Представљачи заслужују нажњу. Г. Љ. Станојевић играо је добро Лера. 2.

Р а з н о Свети Марко од Микел-Анџела. — У Сен-Вриску, у Француској> I учињено је крајем прогалс године .једно драгоцено откриће. Уједпом старом амбару нађена је слика евангелиста Марка од Микел-Анџеда, коју је Кр1љ Франсоа I донео из Италије. Слика је прво била у цркви св. Николе у Рену, и одатле је нестало за време Револуције.

Ирина Фадосова. — Јављају за смрт Ирине Фадосове, чувене приповедачице руске. Хрома п сува сељанка била је славна у целој Русији као најбољи народпи певач и нриповедач. Она је знала више од сто хиљада стихова народних песама и предања, и у научпим круговима у Москви и Петрограду будила је вазда пајживље интересовање. * Народно позориште. — У Паризу је образоваи нарочити одбор за оснивање Народнога Позоришта. У одбору су, да номенемо само познатија и крупнија имена: Апри Вауер, Морис Бушор, Лусијан Декав, Анатол Франс, Гиетав Жефроа, бктав Мирбо, Камил де СенКроа, Ј. Трарије, Емил Зола. * Кеуие I/ Дг1: ОгатаНфК! расписао је награду од 500 динара за најбољи нлан за оснивање једиога народнога позоришта, које би имало да ради на народном образовању и на ослобођењу и обнови уметности. Питања на која конкуренти треба да даду одговора ова су: На које се новчане изворе треба нарочито обратити ? Скупљање прилога ? Државна и општинска номоћ? Сиекулација ? — Може ли народно позориште бити у којој згради која већ постоји у Па-