Нова искра

БРОЈ I.

■#и- Београд 16. јануара 1900 год. ■н#

ГОДИНА II.

<цГ

У ТУЂЕМ СВЕТУ*) — СКИЦА ИЗ ПОСМРТНИХ ХАРТИЈА ■)• ДР, ЛАЗЕ ЛАЗАРЕВИЋА ^ 1870-те године до|е у Берлин један Србин именом Видак Големовић. Млад човек од 20 година. Осредн.а. стаса а необично плећат. Несразмерно" раавијене шаке & мускули руку, иначе може се казати мршав. Лиде му је било детињско, недовољно марковано. Само бих по очима и по кожи која је с поља обе стране очију лако набрана рекао да је добродушан и да се ласно смеје, а према томе што му је на као што рекох несразмерно широким плећима седела помања глава, која се ласно и слободно окреће, рекао бих да он ту главу ласно носи свуда и да не зна шта је то пе могу или не смем. Он је крижач и дошао је у Берлин да стули као крижач код познатог дуванџије Винтера. Са собом је донео један мали путни ковчег, једно писмо на Винтера, немачке речи: гсћ хотел, хаус, медхен, бир и билих есеи; 2 француске : мосије и мерси и 2 добра дуванџијска ножа у једној кеси од коже. Кад сиђе са железничких кола рекне кочијашу: хотел билиг! одседе и ноћи у хотелу ЗсМппегтауег. Сутра дан узме писмо на Винтера и показа га 1;рвом Немцу, кога срете на улици Немац се згледа.

КОСТА ШУМЕНКОВИЋЛ

*) Добротом госпође нок. Др. Дазе Лазаревића допосимо ову скиду из које ће читалац видети како јеЛаза бележио идеје за приповетке. Напомињемо, да је овај иацрт рађен у два нута: почет је

Видак му најпре показа писмо па онда руком на једну кућу. — Хаус где овај седи. ГОваба нешто мрнџа. Видак ништа не разуме. Он опет лупи руком по писму па пружа на кућу. — Хаус, хаус? Аја, ГОваба опет за свој рачун нешто трпа. Видак се окрене од њега и стаде псовати. Здраво је ружно псовао, ал' ПГваби је било свеједно. Од тога Швабе он се окрене једном жандару. Мислећи ваљда да је то какав госп. официр. Видак скине капу и приђе. Покаже писмо и опет каже: — Хаус? Жандар прочита на глас целу адресу, па слеже раменима. — Где је тај хаус ? Жандар се сети, и показа му руком једног носача рекавши немачки „тај ће вас одвести". Али Видак не разуме. Он опет жандару рукама показује писмо исве виче „хаус, хаус !" Жандар мрдну прстом на носача. Узе писмо од Видака па га даде носачу. Видака удари малко по плећима и показа руком да иде за носачем. Одоше. Кад Видак, назвавши наравно српски Бога, преда Јуденфрајнду писмо и овај прочита, отпоче погодба. Јуденфрајнд је имао чак толико познанија о свету, да је знао да смо ми Словени, да не једемо људско месо,

писаљком, а завршен мастилом. Д ако се из њега неће видети какав је ,Л.аза у напону свог творачког духа, ипак је овај нацрт драгоцвии податак^за бдиже познавање нашег ведиког^приповедача. — ; ! Уреди