Нова искра

СТРАНА 348.

Н 0 В А НСКРА

ВРОЈ 11.

кренуше ваиадно к Нигиру, ели не дознаше о његову току ништа више него ли Нерк. Кзд се Клепертн поново упути к Нигиру, по коеи га смртоносна клима а његову пратиопу Ландеру пође аа руком (1830. год.) да дође, бродећи низа реку, до љезина угаћа. Извор те реке нађоше (1879. годО Французи ЦвајФл (2те1&1) и Мустије у пла нини Ломи , западно од Високог Судана. Пошто пе беше решено питдље о трговинском граду Тимбукту, од кога се одваја пет караванских путова на све стране Сахаре, расписа „Париско Географсмо Друштво" , у тој намери, новчану награду. Да то питаље реши и распиоану награду добије пође Каље (СаПНе) (1828. год.), са западне стране, ка горњем Нигиру. Држећи се љегова тока, срећно приспе у Тимбукт. Пошто се у љему одмори неко време врати се преко Сахаре и Танџера у Француску, где прими поменуту награду. Централну Сахару научно је испитао Варт (1850—55. годЛ Пошавши из Триполиса, пређе је преко Мурзука и области Ајра до Чада а одатле, на запад, до града Тимбукта. Даље испитивање Сахаре продужише Еемци и Французи. Ролфе пређеје унакрст од Три полиса до Гинејеког Залива; Алжерс.ку Сахару и северну област Фанатичних Туарика испита Диверије ; Тибести, Борну и Вадај Еахтигал а Либиеку Пустињу Ролфе. Централни Судан дуже времена испитиваху: Барт и Ролфе к Еахтигал. Кад последљи доврши (1869—73. год.) евоје научно иепи тивање оног дела Сахаре, југоисточно од Фесанске и других области. ееверо и југоисточно од језера Чада, врати се, преко Вадаја, ДарФора, КордоФана и Картума у Европу. По утврђеном распореду приступи се, еа северие и источне стране, испитиваљу Централие Африке. Пошто је река Еил од памтивека занимала културне народе, требало је изнаКи њезине изворе , испитати речни ток и сазнати, не би ли се љоме згодно могло послужити, па да се убрза испитиваље непознате унутрашњости. Мисирски владалац Мехмед Али-Паша сав се заложи за ту ствар. Његове победоноене војске продреше до меета где се оба Нила састају. Састав воде и речнн нанос јаено указикаху да Нил истиче из језера. Мехмед Али-Паша лично пође на југ и дође до места Фасогла, одакле изаела две експедиције на југ где мишљаху да се налазе поиенуте Месечне Планине. Пошто се није могло питање о Ниловим изворима решити са северне, покуша се то доцније са источне стране. С ове стране пронађоше мисијонари Крашф и Ребман (1847—1852.) снежне вул кане Кенгуу и Килгшанџаро и дознаше од урођеника, да се у уиутрашњости Африке палазе многа језера. Чим се та вест разнесе по Европи, изасла инглеска влада Сиика (8реке) и Вертна (Виг1оп), који пронађоше 1858. год. језеро Тангањгжу , а на иовратку, сам Спик, још и језеро Укерево (Викторија Њансу). На другом иуту (1861—63.) доће Сник у друштву са Грентом (бгап!) до места где Нил истиче из језера Укерева и врати се преко Картума у Европу. Једновремено (1862 — 64.) изађе им, са северне стране, на сусрет Векр (Вакег). Држећи се Нилова това, констатова његову везу са језером Укеревом, пронађе језеро Мвутан (Албертово) и врати се назад. Да се свестрано испитају централна афричка језера, много труда уложише Инглеаи : Ливитсн (Бтп&з^опе), Стенли (81;ап1еу) и Камерун. К.ад инглеска иепитач Јужне и Дентралне Африке, Давид Ливипген. дуже времепа не даде о себи никаква гласа, узнемири се сва Инглеека и захтеваше од владе, да ее изашље у АФрику експедиција која би га потражила и помоћ му пружила. Док се то питање у Инглеској претресало, упути се ненадано у унутрашљост а®ричку Стенли. На првом путу састаде се с Ливингсном у месту Уџиџу, на источној страни Таигаљике, оброди с њгсме то језеро и увиде да, на северној страни, река Русиси не истиче из Тангањике, већ у љ утиче. Тим ироналаском сд сада јасно беше, да језеро Тангањика не припада изворној области реке Нила. На другом путу (1374—76.), оброди Стенли језеро Укереве, иронађе Мвутан-Езиге (Алберт-Едвардово језеро) и пређе на западну страну Тангањике. Кад је дошао био до Луалабе (реке Конге у горљем току), пуети се, од места Њангве, низа реку н цређе њоме до ушћа Централну Африку. Последица овог Стенлијева цроналаска било је осниваље слободне државе Конга (1895 г.). Да се испита развође, између горњег Нила и североисточних притока реке Конга, дуже времена проведоше у тим пределима: Швајпфурт, Емин-Паша, Јунгсер и Казати. Кад је требало противу Мадије одсеченом и притешљепом мисирском гуверверу, Емин-Паши, помоћ пружити, Стенли се, поново потпомогнут инглеском и мисирском владом, упутио у Африку. Идући уз реку Конго и тезину иритоку Арувими , приспе у Екваторију Емш: Паши и врати се с љиме к Ипдиском Океану.

На повратку исиига Алберт-Едвардово јечеро, ирона/је еулкан ■ ску иланину Руеенсори и увиде, да и Алберт-Едвардово језеро реком Семлики , која утиче у Албертово језеро, приоада иаворпој области реке Нила. Сгенли је, дужим бављељем и испитивањем развађа река Конга и Њ'ла, прешао унакрет Африку од И 1диског до Атланског Океана и обратно. Јужне притоке реке Конга испитао је и континенат, у том привцу, унакрст прешао Висман (1880 -83.). На гдчс о смрти Ливингсновој (1873.), ивасла инглеска влада Камеруна у Африку. Ношто је ноелуга Ливингснова донела била његово мртво тело до места Таборе, унути се Камерун у унутрашњост афричку где нађе, на западној страни језера Тангаљике, реку Лугсугу, по којој гно припада сливу реке Луалабе (Конга). Кад за тим дође до места Њангве, на Луалаби, хтеде се низа реку вратити, али га у томе снречише Арапи. Пошто се одмори неко време у месту Килемби, врати се са трговцима у португалску колонију Венгвелу. Јужну и јгЈжни део Централне Африке испитао је Ливингсн (1840—73.). Пошго је као мисијонар провео неко време у пустињи Калахари, пронађе језеро Егами (1849 ), реку Замбезу (1851.) и пређе дванут унакрет Јужну Африку од Индиског до Атланлсог Океана и обратно. Доцаије (1854—56) наиђе на Викторијине водоааде, на рецп Замбези, излаз њезин кроз Лупагску клисуру и ушКе у Нндлски Океан . Кад се поново врати у унутрашљоет, пронађе језера Ширву (1858.) и Њасу (1859) а доцније (1865 -73.) Ташањику, Мере и Вангвеоло, реке Луаиулу и Луалабу , којих ток испита до места Њангве. Пошто се је у Уџиџу састао бно са Стенлијем испрати га до Таборе и врати се, преко језера Тангањике, поново к Бангвеолу, где умре 1873. год. Се.ч Ливингсна, међу новијим испитачима слива реке Замбезе, највише је заслужан Сераа Пинто к ји унакрст пређе Африку (1878.), између Бенгвеле на западу и Натала на истоку. Највеће афричко острво, Мадагаскар. дуже је времена (1865—70.) научно иепитивао Грандидије. Пошто је прошла ера великих научних проналазака у Африци, предузимљу европске колон. државе сада испитивања за практичне циљеве. С тога траже и исиитују згодна и здрава места за колонизацију, културу, трговгту и саобраКај. С. ]У!. КЊИЖЕВНОСТ ВЗРЖТИКА Хегез ае /а ЈУТагаја. Кпјгда Восса&ого. 1898—1890. %адге1) 1900. Књпга Вовадоро, то је једна абнрка стнхова. Назваиа је ти.м звучним, али перазуиљивим илеиои с тога, што је намењена »маркизпци Зое Вокадоро у славу«. Цела је збирка подељена на девет одељака, који посе оваке називе: Прелудиј, Сикстине Чежње, Сонети годишњих доба, У пољима, Идилички Интермецо, У двоје, Визија, На извору сласти, Мистички Сонети, Музива, Епод. Онај читалац којц би од књиге Вовадоро црочитао само њен садржај могао би помислити да је пао на стихове једног страног песникд — шпанског или тали.јапског — који јеживео прошлих векова, бавећи се љубавл.у и мађијом. У ствари иза тог громког имепа Хегев Ле 1а Магаја крије се један млади хрватски песнпк. Његове песме, у пркос својим називимд који могу да збуне читаоца, иису ни нејасне ни необичне. Оне нису ништа неприступачније пего попеке иеЈме Јосипа Версе или Војислава. Све .је у томе гато Хегез Де 1а Магаја нрипада новој гаколи хрватских књижевника. Та је гакола усво.јила начело да је уметност сама себн циљ, схвативши га тако да књижевницп ваља да се одво.је од народа, и да пишу за један мали круг носвећених читалаца. Ето за што је и иростосрдачни Хегез покушао да 'своје стихове оградн од обичне публике насловима чудноватим и тајанственим. Така једна аристократска школа, кака се данас јавља у Хрватској књижевности, јавила се код нас много раније, већ""осамдесетих година. Наша је лирска поезија била до тог момента поглавито патриотска. Она је проиоведала својим хармоиичним језиком рат~Турцима. Ако је певала уз то о вину и о женама, то је само с тога, што се обичпо иоћ у очи битке проводи у оргијама. Наша је'лирска поезија носила тада једпо аплкреонско-патриотсво обележје које се ни код кога тако јасно не истиче као 'код ; Абердара, и ако је овај имао можда мање дара . него иједан -други песпик тога доба. Али осамдесетих година јавља се Војислав. Он прекида с ратоборним и у исто време оргијским правцем у] иашој лирици. Он црескаче цело омладинско време, и надовезује своје иевање иа певате наших псевдо-класика. Он тражн падахиућа у класичпој митологији као Лукијаи