Нова искра

СТРАНА 4 0. II О 1) А

коју луче у своме организму. Најзад озго их покривају меким, свионим маљама које скидају са свога тела. Тај адиђар матери није више ни потребан, јер ће она убрзо и угинути, вероватно својом старошћу толико задовољна, колико је била весела првих дана своје младости. Узмахнуће само још неколико пута својим малаксалим крилима; то ће њезиним малишанима бити последња мајчина милошта, последње збогом, иоследњи мајчин благослов. * ❖ ❖ Толико исто, ако не и више, брину се о своме потомству и многе бубе. Оне улажу своја јаја у биље или у животиње тако, да ларве имају у обиљу хране чим се изведу. Само један пример из ове групе. Буба је осредње величипе. Крила су јој прошарана неранџастим мрљама. У доба кад нас највише интересује, ове бубе живе у друштву, или се бар моментано искупљају ради једног важног, заједничког посла. Кад нађу леш какве омање животиње, подвлаче се пода њ и почну га укопавати у земљу. Посао је тежак али иде нрилично брзо. После неколико часова леш је неколико сантиметара у земљи. Тада женке улажу своја јаја у овај леш. Не остављају га са јајима на површини с тога, нгго би и леш и јаја првом приликом појела каква грабљивица. Због ове особине буба се зове гробар. Име није лепо али сасвим прикладно. Овај тешки и напорни рад диктовала је материнска љубав, неодољива брига да се своме подмлатку обезбеди опстанак. И ове мајке после извршене дужности мирно умиру. Ако би леш олучајно био на камену или на тврдој земљи, гробари би га удруженом снагом однели на меку и бухаву земљу. Само једну напомену на овом месту. Неки тврде да они све ово чине споразумно, други доказују да то бива нагонски, али и једни и други морају признати, да тиме гробари непобитно доказују своје родитељско старање. * * Паук је прождрљивац; он је неномирљиви непријатељ слабијима. У његову свирепу срцу находи се и кутак пун родитељске нежности. Скоро нема опасности пред којом би: мати стала, кад су јој у пигању младунци. Воппе(; је својим огледима нарочито истакао ову лепу особину у паукова. Женка носи собом сва. јаја у нарочитој кесици прилепљеној за тело. Заједно са том кесицом, баци је Ноппе! у заседу мравијег медведа. Његова ларва је нрави разбојник; она чека и бије из заседе. У песку ископа рупу и па дно њезино заседне завлачећи се сва у песак. Чим наиђе на њу каква буба, засипа је песком док је не свали па дно, док је не ухвати. Ретко се која избави. На овако погибаоно место Воппе! је бацио паукову женку. Она журно измицаше, али несрећом, грабљива ларва дохвати за кесу с јајима, лепак нопусти и кеса остаде у јами. Опасност беше велика, али ни тада мајка не изневери своју дужност. Кесица беше за њу силан магнет. Она се врати у јаму. Воппе1; је гоњаше, али она остаде при своме, вољна да се и сама сахрани на месту погибије својих милих и драгих! Кад се младунци изведу мајка их носи на себи. Удари ли се прутићем по њојзи, младунци се разбегну, она се узпемири, али се не одмиче од своје расплашене дечице. Устумара се тамо амо, као да би их хтела што пре прикупити. Ова љупка заједница растура се тек онда, кад младунцима вигае није потребна нега материна.

II С К Р А БРОЈ 2. 9 Ни пужеви нису небриге према своме потомству. И међу њима има примера пред којима се стаје. Један морски нуж прилепи своја ја,ја на какво суво дрвце и вуче га собом док се младунци не изведу. ❖ Међу рибама је познат наш грегорац који гради у води гнездо за своје младунце. Ова ситна рибица ретком срчаношћу брани своје гнездо. Да не понављам оно што је познато. У богатом свету рибљем има још интересних примера. . Ајкула је гусар. Опасна је човеку, опасна је скоро свима морским животињама. Са њезином свирепошћу, чудновата је противност љубав материнска. Свога младунца родитељи дуго воде за собом. Хране га и уче лову. При најмањој опасности узимају га у своја пространа уста и ту га чувају док опасност не мине. Друга једна морска риба показује и нежности и досетљивости. Да се младунци што брже изведу треба да је икра на површини, али да је вода не дохвата. Ради тога родитељи дувају под икру ваздух из уста. Он се купи у крупне мехурове, који се нижу један уз други. Како је ваздух лакгаи од воде, то он собом подиже и икру над воду. Кад ови мехурови попрскају рибе поново предузимају посао. Пази се да се свака штета за времена поправи, с тога . родитељи не остављају ово мало место док се младунци не развију. т * Направићемо овде скок и ако га у природи нема. Ни код жаба ни код корњача нису сасвим утрнули родитељски осећаји. Много би било да и за то наводим потврде. Прећи ћу ћутом и птице јер сам на другом месту о томе говорио. Напомињем само да би ласта и рода могле послужити као пример материнске љубави и за многе савршеније животиње. То вреди скоро и за све певачице. Кадгод је реч о птицама ја не умем обићи славуја. Он испева што му треба. Песмом осваја драгу, песмом изводи младунце, песмом их животу учи, јер је њихов живот песма. Вез љубави, без осећања има ли песме? Пођимо даље. Гломазно тело китово од 150.000 кгр. цело затрепери ири опасности њихова младунца. Реугагс! наводи да је кит раздробио барку на којој му беше заробљено љубимче. Мати се брине о младунцу пуне четири године по његову рођењу. Ако му је тешко пливати, она плива пред њим и разбија морске таласе; ако је уморено носи га на леђима. МепаиН; наводи како мати у опасности узима младунче под пазухо и бежи. Ако га не може спасти, онда она иде напред, дочекује ударце њему иамењене и гине не остављајући га. У оваким случајевима прима борбу са сваким противником. Домаћи миш је немила животиња. 'Го се већ не може рећи за његова рођака, за пољског мигаа. Он је најситнији међу мигаевима. Кад се већ надају младунцима, родитељи исплету од житнога лигаћа гнездо на житним струковима. Слично је птичјем гнезду. Постављено је меком травом, цветићима, топлим материјама. Породица је богата бројем чланова. О њезиној сигурности стара се мати. Циком објављује сваку опасност. Младунци то разумеју; сваки се ухвати матери за дојку, те опа тако натовареиа бежи