Нова искра

СТРАНА 62.

Н О В А

И С К Р А

БРОЈ 2.

Да бацимо оад на целу (( Божеотв'еннују олужбу" општи погдед. Какав је утиоак на нао учинида. Ако је «Божеотвенују олужбу»| олушао какав лајик у музици, први пут, он је чуо много и у главноме није ништа. Он неће моћи апсолутно ништа позитивно рећи о утиоку. И ја гарантујем оваком лајику, да кад први пут чује службу Г. Мокрањца (оамо ако не уме добро да олуша), неће умети ни мелодију да позна. Даље, да му ое први пут и не може допаоти. Ово чак може да важи и за музичара. По моме охватању и иокуотву, служба Г. Мокрањца скрива необичне и класичне леноте у оеби, које ће невешт олушалац тек онда моћи да осети, ако службу Г. Мокрањца врло много пута чује и добро се о њом позна. Тако иото музичар и диригент, који Г. Мокрањчеву службу буде отудирао о кором, или је дириговао, наћи ће, штогод се боље оа њом буде познавао, увек нових и нових интересних и лених места класичне лепоте. Г. Мокрањчева служба иије дело спољашње леиоте, која је рачунала оамо на опољашњи ефекат ; не, она окрива у својој дубини лепоте до које ое долази тек познавајући ое боље оа делом. За њу важи оно што и за наш (( Гороки Вијенац.» Тек пооле доброг познанотва с њом, увидећемо, да је то рад пун студије, плана и прорачуна за свако место, оваки покрет, оваку ноту: како ће, где ће и како треба да дејствује. Видећемо, да је то дело музичара зрелог и пуног студије. Ако се пак упитамо: зашто су те лепоте службе Г. Мокрањчеве тако скривене у њој и зашто се до њих тек после доброг иознања долази? добићемо прост и сасвим природан одговор : зато, што је дело у свему контрапунктске природе, а не од проото набацаних свакидањих и обичних хармонија. Таква дела захтевају дубље сгудије ради њихова познања па тек после тога откривају она и своје неиоцрине лепоте. Због тога, што је дело контрапунктски израђено, има сваки глас своју одређену мелодију, бао као и сопран. Особито ое код Г. Мокрањца оддикује лепо вођење баса, по чему се рад доброг музичара познаје. При свакој локалној композицији треба погледати само на вођење баса и одмах ћемо знати и квалитет самог рада. Ја могу констатовати, да је код Г. Мокрањца на много и много места бас лепши од самога сопрана. Тако су исто лепо вођени тенор и алт, оба гласа у својим најдепшим положајима. Сваки глас креће се потпуно самостално и незавионо, сваки има да покаже своју дубину и своју висину; сваки је пун врло угодних ходова и мотива, који се складно удруЖ УЈУ оа осталим глаоовима. То је све разлог, да ће певачи увек врдо радо и оа одушевљењем невати олужбу Г. Мокрањца. Кад се још томе дода оно што је горе речено, т. ј. да је ова служба пуна класичних лепота, у којима ужива како певач тако и слушалац, онда се може о. поуздањем надати, да ће се служба Г. Мокрањчева одомаћити у свима нашим црквама, где има певачког мешовитог кора. , Ми смо народ мдад и мади, који је у култури заоотао од великих и културно напреднијих народа, како у свима кудтурним гранама, па тако и у музици. Ми смо оада у музикадном стадијуму где вокална музика достиже свОј врхунац, овоје савршенотво. Ми смо сада у XVI. веку, у доба Орланда Ласа и ПалеоТрина, у доба цветања вокалне музике. Инструменталне музике ми немамо. Оно што се код нао као инструментадна музика оматра и негује, то је баш тако исто, као кад би когод засејао коштицу од поморанџе или лимуна у саксију, и Неговао биљку у своме нрозору, јер ће му иначе одмах угинути. Ми пресађујемо, оообито у последње време, у велИким мерама, али то преоађивање у колико је добро, у тодико је и зло. Оно оилно утиче на оаму клицу из које ће се развити наша инотрументадна музика. Све док ми из оИноВа овог народа не добијемо ваљане инструменталиоте, т. ј. добре овираче за поједине инструменте, док се у нао музичка шкода, не развије толико, да изведе угледан број ваљаних музичара, диригената и компониста који ће почети радити у срцском духу у коме оу и одгојени, — : све дотде не мол№ бити говора о инструменталној музици код џас. Дакде, како се ми надазимо за оада искључиво у доба вокалне музике XVI века по Хр., у доба Орданда Ласа и Палестрина, то би било дело Г. Мокрањца једно од ремек-деда из тога времена. Ну ипак има две јаке црте, које дело Г. Мокрањчево уздижу над тим временом. Од XVI. века до XX. прошло је четири отодећа; за то време извршила је музика огромне напретке као ни једна друга уметност. Дело Г. Мокрањца творевина је краја XIX. века, у коме су какО тонски радови, тако и многе друге музичке отвари, прецизоване и друкчије но у XVI. веку. Даље, за све то време имала је инструментадна музика такође ведики утицај на вокалну музику. Ну поред свега, тога, бацида је ин-

отрументална музика вокалну, код културних народа, у присенак. Наша вокадна музика, по угледу на вокалну музику оувремених народа, примила је такође неке одлике чисто инотрументалне музике. А у томе се и раздикује карактер наше вокадне музике од оредњевековне. Даље, као што је познато, како ое из црквене музике потпуно развида инотрументална музика, а затим поступно и опера, то оу новији црквени компонисти опет утицајем опере унеди у црквену музику врдо много драмског елемената. То се опажа у великој маои већ код Хендла, Хајдна, Моцарта, Бетовена, а да не спомињем већ Берлиоца, Лиота и Брукнера, ова три модерна великана. И у Г. Мокрањчевој литургији, и ако је она вокадна, опажа се на много места јак драмски едеменат. У осталом то је сасма природна ствар, пошто литургија и није ништа друго до овечан акт црквени у којем се свршава тајна Св. Причешћа. Ако оа тога гдедишта добро проучимо текст и музику у «Свјати Боже # , (( Херувици», в Свјат», (( Тебје појем" и т. д., одмах ћемо осетити дејство драмског елемента. Тај драмски елеменат увукао се јако и у руску цркву, и То, на жалост, онај најсдабији: речитатив. Он је ухватио код Руса дубок корен. Ништа није непријатније, него одушати читав сат кор који пева речитативно цеду сдужбу у три до четири акорда. Да смо бдижи браћи Русима, нема оумње, да бисмо и ми поддегди томе едементу, пошто ми нарочито волимо све оно што је руско. Овако ое пак наша црквена народна музика самостадно развила и стоји саовим независно од икаквог туђег утицаја. Старајмо се, да је као такву и очувамо! После свега овога можемо олободно изустити, да је Г. Мокрањац наш модерни Орландо Ласо иди Падеотрини. Он је нашу музику за најмање три отолећа у напред покренуо, а на нама је мдађима да се на његов рад угдедамо и у томе правцу продужимо, и да тај правац и на осгада музичка поља пренесемо, никако не допуштајући да наша музика ооети туђинског утицаја. Само ћемо таквим радом постићи, да одржимо овоју самостадноот и достигнемо и у музици бар онај отупањ на којем стоји наша просвета и наша књижевност. Б еч . П. Ј. Крстић. * Пред нама су два овеока „ Сриског Књижевног Гл асника", који је почео издазити од Фебруара ове године под уредништвом Г. Богдана Поиовића, а уз оталну оарадњу Г. Г. Др. Војислава Ввљковића, Јаше Продановића, Љубе Јовановића, Љубомира Стојановића, Светислава Симића и Слободана Јовановића. — Сриски Књижевни Гласник тежиће да буде што пространије огдедадо књижевног кретања по свима српским земљама; доносиће белетристичне нроизводе како српске тако и туђе; објављиваће расправе из обдаоти књижевнооти и науке ; пратиће у нарочитим прегдедима, реФератима и бедешкама научне и књижевне покрете како с.рпске тако и туђе; оцењиваће производе орпске књижевности; тежиће да ое прибдижи јевропским лиотовима којима пол,е преотаје тек онде где настаје најотрожа научна отручноот. — Сри. Књ. Гл. излази 1. и 15. сваког- месеца, на великој оомини (5 табака), а годишња му је цена 20 дин. или круна. — Похвадним тежњама Срискога Књижевнога Гласника желимо успеха. * Поред ((Звезде" и „Сриског Књижевног Гласника ° јави ое, оасвим нечујно и тихо, и трећи журнад — „Коло", Уређује га Г. Данило А. Л{иваљевић, пређашњи уредник (( Кода» и к Јавора». До сада изиђоше 2 овеска. (( Коду" "је цена за ову годицу 12 динара иди круна, а излази у овеоцима од 4 таб., 1. и 16. сваког меоеца. •—• ( ( Коло» није изнедо свој програм, али јавља да ће му углед бити старо аКодо" које је доиота уживадо и леп глас и лепо поверење. * Г. Душан Николић, пиоар кварта Врачароког, дао је у штампу овој роман у отиховима (( Моћ љубави". Кад роман буде штампан проговорићемо коју опширније. Г. Николић штампао је до сад своје песме у дЗвезди", (( Босанској Види», (< Бранкову Коду 8 и ( (Новој Иокри®. * Г. Мидош Ивковић, студенат, превео је на оловеначки језик Нушићеву драматовану олику ( ,Кнез Иво од Семберије".