Нова искра

СТРАНА 174. Н О В А

После иавода Цријевићева опиоа Новаковић вели: „Ја не сумњам, да је овога причања највећи део уает из какве народне песме о боју на Косову, како се певала у другој ноловини 15. века. Тога ради је врло знатно, што су у здравици Лазаревој и у одговору Милошеву исте главне мисли, лишене само песничкога накита, које видимо у трећем комаду Вукове друге књиге, стр. 310. У осталом ма да не мислим, да су све поједииости Цријевићева причања из народне песме — држим инак, да је ио садржини така и толика у главноме била песма о боју, косовском и у првој половини 15. века, за коју нам сведочи Дука, и у другој, за коју нам ето сведочи још згоднији сведок, Дубровчании Цријевић« . . . У опису косовске битке доцнији су писци много обилатији народним предањима. На нрвоме месту навешћемо другог Дубровчанина, Мавра Орбинија, који је своје дело штампао 1601., дакле на 212 година носле самога догађаја. Он је Цријевићево причање попунио из народних песама, што доказује »да су у његово време косовске песме могле бити већ много више разгранате, чему је за 16. век ласно наћи поихолошких узрока и потврда к . ') Орбини је први који изреком окривљује Ву ка БранковиИа издајом на Косову; у њега се први пут јавља и прича о свађи између Вука и Милоша, Лазарових зетова, због жена, као и Лазарова беседа пре почетка. боја. Показаћемо садржину његова описа у изводу: Мурат ое кренуо на Лазара за то, што је подбадао Маџаре против Турака. Тада Лазар искупи војску, а добије и помоћ од краља Твртка под управом војводе Влатка Вуковића, па се удогори близу Турака ни Косову. За тим се приповеда како је Мара, Вукова жена, ударила ио образу Вукосаву, жену Мидоша Кобилића («који је рођен у Тјентишту близу Новог Пазара, а одгајен у двору »), за то што је „хвадида и преузпосила храброст свога мужа Мидоша према Вуку Бранковићу *. С тога је Мидош позвао Вука на двобој и оборио га с коњ а. Лазар је измирио зетове, али је Вук сваком приликом гледао да Милоша омрзне Лазару, па му је и пред битку јавио, да се Милош с Турцима тајно договара да га изда. (( Да би се о томе уверио, Лазар позва власгелу и војводе на вечеру, на којој је ваљало прекорити Милоша за издајство, да би га, убедивши се о злочину, казнити могао (јер Срби при вииу издају тајне), или, нашав га правим, да се сам опрости сумње® . . . Ту ое оад говори о здравици Лазаревој и понавља ое Цријевићево причање о одговору Милошеву на здравицу, о његову одласку у туроки отан и убиству Муратову. За тим се прича о оамоме боју. Ту се наводи велика,,<)еседа, коју је Лазар пред почетак боја говорио овојим војницима, да их опомене на дужност јуначкога умирања. У оамоме боју Лазар мења уморнога коња и најпосле пада у јаму, ископаиу за хватање зверова. Ношто је орпска војска разбијена, Влатко Вуковић иобеже с мало овојих у Босну. (( А Вук Бранковић, зет кнеза Лазара, сиасе се готово с целом својом војском, јер је (као што неки кажу) тајно уговорио с Муратом, да изда (као што је и учинио) свога таста да би добио његову државу. С тога после његове смрти остаде господар једног дела Рашке, а други имађаше Милица, жена Лазарева, с два своја млађана оина, СтеФаном и Вуком" 2 .) Од домаћих извора Троношки детоиие још је потпунији од Орбинија употребом народних прича и песама о боју на Косову. Година његова постанка није одређена. ШаФарик мисли да је »текст овог летописца морао бити узет из старог рукописа, који се простирао само до краја нрве четврти 16. века«, и да га је »какав родољубиви српски јеромонах к допунио, прерађујући га и у језику. Штампан је у Гласнику Српског Ученог Друштва, у књизи V. Овај летописац додао је Орбинијеву причању нове грађе из народног пес.ништва; он показује »да су несме Новаковић у Годишњици II, отр. 14 0. 2 ) Годишњице II и X.

И С Р А БРОЈ 6. \ = ' = 0 боју на Косову у време Троношца биле у садашњем стању, т. ј. у стању посебних самосталних песама®. ') Летопис је подељен на 13 глава, у којима се о Лазару и косовском боју говори у деветој и десетој глави. Опис је боја много опширнији од досадањих, а од нових ствари којих не беше у до сада поменутим летописцима имамо: оиис иута којим је Мурат дошао на Косово; непријатељство зета Лазарева зетскога кнеза Балше (Ђурђа Балшића) и Краљевића Марка ирема Лазару; иисмо којим је Мурат позвао Лазара на Косово и Лазаров одговор; ухођење турске војске; бабу која упућује Турке како ће савладати Милоша; састанак Лазара и Милоша под Муратовим чадором ; светитељство Лазарово и иреиос његова тела у Раваницу. Прегледаћемо овај летопис у опширнијем изводу: Лазар у владавини својој није имао мира од Вукашинова оина Марка, те уотаде на њега, разбије га и његове земље нрисаједини својој држави. Марко побегне Мурату, подотичући га против Лазара, уплећући у то и Валшу. Мурат сакупи 3 00.000 војске, и да би преварио Лазара, пуоти глас да хоће на Цариград, али је наокоро окрете на Косово, предвођен Марком и његовим братом Андријом, и удари на Дуаницу, Коласију, Кратово, Штии и Скоиље. Одатле је Марко о једним делом турске војоке ударио на Нрилип и заузео многе градове без боја. Са Кооова напиоа Мурат Лазару овако писмо : Мурат син Орханов, цар царева све Азије и Евроие, наређујем теби војводи Јазару да дођеш да ми се иоклониш, као што су и остали народи, и да донесеш данке земље своје, јер ја убих краља Ву.кашица и иридобих земљу његову; а ти си ирисвојио себи госиоство и, ирезирући наше стриљење, нећеш да се иокориги; још се усуђујеш називати себе краљем и госиодаром. Па с тога, ако си краљ, изиђи да те видим иа овим иољима с војском твојом, да се огледамо и видимо чија је земља. Дођеш ли да се иоклониш држави нашој, добићеш милости од нас". Лазар, неспремаи да с војском изиђе пред Мурата, отписа му овако: Лазар, слуга Христов, кнез и врховни вођ сриских кнежева и «иодлежашчих страна", великом и силном цару Мурату: Примих иисмо ваше и разумедох да ми наређујеш к теби доћи, данке донети и иоклонити се, и не називати себе кнезом и краљем сриским. Све то није у мојој власти, но кнежевии властела иоставише мене .. у овој земл>и сриској; и што хоћеш да ти се иоклоним, немогућно је ради клетве коју дадох људима својим; а и теби не би било корисно; но стрии се и иочекај нас тамо, где си, док не сакуиим људе своје и не изиђем иротив тебе; 0 ако они реку да ти се иоклонимо. бићу ирви који ћу ти си иоклонити; ако ли буду иротивни теби, онда сам дужан 1 с њима устати иротив тебе, тако сам им се заветовао. Ако ли мене самога будеш гонио, разрушићеш земљу; и нехотећи морам ти стати на суирот. У Крушевцу, године 1389., маја 24*. Мурат даде Лазару 11 дана на размишљање, а за то време спали дворе Немањића у Неродимљу, Милошеве у Липљану, Страхињипе у Топлици и Југа Богдана у Леоковцу. Лазар ое у Крушевцу договараше с најближим кнезовима шта да раде. Многи оветоваху да се покори Мурату. Лазар и патријарах разашљу абрзоходнике® на све стране, заиоведајући и молећи кнезове да иохитају на Косово. Међу тим Лазар са 60.000 војске крене се на Косово и уотави се ма обалама Лаба и Ситнице, очекујући да и други дођу. Кнез Балша не хтеде доћи, а захумоки Радич, који је био јако удаљен, не отиже на време. Милош је Обилић био силан и одважан јунак; Лазар, који му је дао за жену кћер овоју, учини га главним заиоведником целе војоке. С тога је Вук, који је био у споразуму о Балшом и Марком, мрзео на Лазара и Милоша. А деси се да се заваде Лазарове кћери о лепоти и јунаштву својих мужева, те жена Вукова удари Милошеву, са чега Милош позва Вука иа двобој и обали га с коња. Од тог доба Вук отпоче Милоша клеветати код Лазара, да ће га издати Мурату с Миланом Топличанином и Иваном Кооанчићем, који оу чеото ишли у

Ј ) Новаковић у Годишњици II, стр. 14 2.