Нова искра

СТРАНА 162.

Н О В А

И 0, К Р А

БРОЈ 6.

бији то друштво ревнооно шаље депеше: в Ми врли стрелци, који вежбамо овоје око да га за тим ставимо у службу отацбини и т. д. <( У таквом друштву, дакле, лако је Г. Ристи продрети са својим предлогом, те нас све надмудрити и претећи. На првој седници тога друштва изнесе Г. Риста предлог: да »Стрељачко Друштво" упигае покојног ЈосиФа Стојића за члана добротвора „Женског Друштва® са прилогом од 50 динара и одмах написа иисмо пододбору »Женског Друштва", са оним свечаним почетком из депеша: »Ми врли стрелци, који вежбамо своје око да га за тим ставимо у службу отаџбини и т. д." Али како друштво није имало одакле да да тих 50 динара, то он отвори општинску касу и одатле узе један депозит, пет банака у једној модрој коверти. * Ми имамо у овојој вароши и пододбор »Женског Другнтва". Оно за време рата чешља тифтик а за време мира чланице се оговарају међу собом. Председница има тепелук; лотпредседница је удовица; секретарица је учитељица која има здраво леп рукопис, јер је у млађим годинама исписала руку, због чега није ни свршила пети разред Више Женске Школе. То „Женско Друштво® приређује Сваке године по једну одличну забаву. Приходом од девет таквих забаве купило је једну шиваћу машину на којој су бесплатно сашивени општински барјаци за светковину Крушевачког миропомазања. То је друштво урадило и многе друге корисне ствари, што се све налази записано у протоколима седница, које ће протоколе потомство у своје време читати. То „Женско Друпггво", дакле, добије оно писмо са ночетком : в Ми врли стрелци . . . и са пет банака прилога у једној засебној модрој коверти. Одмах се сазове седница да се прими новац. Предеедница метне теиелук на главу, секретарица раопусти школу и нреоавије таоак за писање ттротокола п — седница се отпочне. Председница објави акт » Стрељачког Друштва а и одмах поднесе одбору нредлог да и »Жемско Друштво (( учини што год за покојног великана т. ј. она предложи да »Женско Друштво® оа 50 динара прилога упише покојника за члана добротвора »Певачког Друштва". Састави се иротокол, напише се и — потпигие иисмо »Певачком Друштву« и то писмо се одмах погааље са пет банака у оној засебној модрој коверти. * Наше је „Певачко Друштво" старија установа. Оно, истина, у последње време нема тенора а нема ни хоровођа, али ипак оно пева у три гласа у цркви. И оно приређује сваке године забаву и ретко сте где видели такву сталност као код тог друштва. Већ тринајест година оно не мења програм забаве. Тако се штампани програми, ако претекну од прошле, чувају за идућу годину и увек лепо послуже. Ево и тог нрограма : 1. Иоздрав председников гостима. 2. Сриска. химна, иева збор »[Тевачког Друштва". 3 Што ћутиш, ћутиш .... пева збор »Певачког Друштва". Одмор од 10 минута.

4. Женидба Јанковић Стојана, пева уз гусле г. Пера Здравковић трговац. 5. Долине тутње. . . пева »Певачко Друштво". 6. Пред твојом сам ево кубом — соло. пева г. Јанко Павловић берберин. 7. Марш, свира музика. Игранка.

Дакле то »Певачко Друштво", што има тако леп и сталан програм, добије оио писмо од »Женског Друштва" са пет банака прилога у оној засебној модрој коверти. Одмах друтнтво сазове седницу, прими прилог, упише ЈосиФа Стојића као свог добротвора и донесе решење : како би и »Певачко Друштво® требало да ое сети великог покојника и одлучи да га упише за члана добротвора » Свештеничког Удружења«. * »Свештеничко Удружење <( код нас је новија установа. Она као таква радо прима прилоге, и кад год ко што приложц в у свима се отачаственим црквама узносе топле молитве Вогу за здравље и дуг живот приложника«.' Таквом дакле друштву и нриличи дати прилог. Али и »Свештеничко Удружење" има својих обавеза према покојном ЈосиФу Стојпћу, јер је он редовно иоходио цркву а био је и тутор две године. Па зар то друштво да не учини оно што су толика друга? Одмах на седници, на којој је прочитаи акт »Певачког Друштва", реши »Свештеничко Удружење® да упише покојног ЈосиФа Стојића за члана добротвора „Стрељачког Друштва (( . Нанише се и акт а уз акт се ношље и нет банака прилога у оној истој модрој коверти. * Г. Рисга, секретар „Стрељачког Друштва«, прими прилог, позна ону исту модру коверту у којој је он ирви пут спаковао банке и пакосно се насмеје својој лепој идеји, а за тим оде у огннтину, отвори касу и остави депозит на његово место. На тај је начин иокојни Ј осиф Стојић постао члан добротвор многих и многих удружења и у новинама се низала захвалност за захвалношћу, од којих је једна почињала са: »Ми вјзли стрелци који вежбамо своје око да га за тим отавимо у службу отаџбиии и т. д. <( а друга се свршали са: »у свима ће се отачаственим црквама узносити топле молитве Богу за здравље и дуг живот приложника". Брднислдв X. Нушии.