Нова искра

ВРОЈ 6.

НОВА II С К !> А

СТРАНА 18 3.

»Добро речено" узвикну добри Г. Вилсон. „Ја сам се бојао, да жена није имала друге вип:е мисли, већ да дете начини телалом ! <( „0, то не, — не то к , настави Г. Димесдел. »Она види, верујте ми, свето чудо које је Бог изразио у овоме детету. И нека би се сетила — што ми се чини да је сушта истина — да је та судба намењена, пре свега, да одржи у животу материну душу и да је избави од црних дубина греха у које би је, иначе, Сатана навео да падне! С тога добро је, ради ове бедне и грешне жене, да јој буде поверена бесмртност једнога детета, једно биће подобно за вечну радост или вечну тугу, — да га она васпита у страху Божјем ; да је оно подсећа, у сваком часу, на њезин над, ал' и да је учи, као да је то завет самога Творца, да Ке дете, ако га васпита достојно Неба, своме родитељу припремити место на Небу. Ради спаса Јестире Прине, дакле, као и ради детета, оставимо их онако како је Провиђење хтело да буде!"

?ч

'< .4''

С. В. ТИТЕЛБАХ. »Ви говорите, пријатељу, са чудном озбилЈНОшћу« рече стари Роџер Чилингворт, смејући се на њега, В И јесте важно то о чему је мој брат говорио," додаде пречасни Г. Вилсон. „Шта велите на то, благородни господине Белингаме? Зар није добро бранио ову јадну жену ?« »Тако је, доиста®, одговори старешина: »и навео је такве доказе, да ћемо оставити ствар тако како је. Дотле бар, докле жена не буде наново згрешила. Ипак морамо се постарати, да се дете подвргне другом и правом испиту из катихизиса, под твојим старањем или господина Димесдела. А после, за. времена, побринути се да дете иде у школу и цркву.« Пошто је престао да говори, млади се свештеник беше повукао корак два и стаде; лице његово беше у пола заклоњено тешким борама завесе, а његова сенка, коју је сунце бацало на иод, трепташе због жестине ње-

гова говора. Бисерка, тај дивљи и немирни мали створ, лагано му се прикраде, и узев његову руку у своје обе, наслони на њу свој образ; то беше тако нежно и тако природно, да се њена мајка, која све то гледаше, питача у себи: — »Је ли то моја Бисерка ? а — Она је знала, да има љубави у дечјем срцу, ма да се она изливала у страстима, и тешко да је двапут у животу била тако блага и милосна као данас. Свештеник се обазре — јер, изузев погледа пуних чежње љубљене жене, ништа није слађе од ових доказа дечје љубави ненадно изливене духовиим инстинктом, а што показује да има у нама доиста нешто што је достојно љубави — па нежно метну руку на детињу главу, и после кратког оклевања, пољуби је у чело. То тако необично осећање не потраја дуго код мале Бисерке; она прсну у смех и одскакута низ дворану тако лако, да се стари Г. Вилсон иитао, да ли је земљу додиривала ? »Овај мали угурсуз има вражје силе у себи«, рече

СЕОСКА КУЋА У РАВЊУ. он Г. Димесделу: »њој није потребно никакво вратило ни метла; она и без њих свуда лети ! С( »Чудно дете! <( рече стари Роџер Чилингворт. „Ласно је распознати мајчин део наслеђа у њој. Шта велите, господо, да ли би то било изван домашаја филозофског истраживања, анализовати природу овога детета, и отуда добити поуздани кључ за разрешење загонетке: ко јој јо отац? (( „Никако. Био би грех следовати у таквом питању методи проФане ФилозоФије,® рече Г. Вилсон. »Боље је молити се Богу и постити; а још је боље оставити тајну такву каква је, док је Провиђење само не открије. С тога сваки добар Хришћанин има право да укаже очинску бригу и милошту овом јадном и напуштеном детету. (( Пошто се ствар тако повољно сврши, Јестира Прина и Бисерка оставише кућу. Кад бејаху на степеницама, говорило се, да се тада отворио један собњи прозор и на