Нова искра

СТРАНА 168.

НОВА ИСКРА

БРОЈ 6.

Но док је №ерсе-ов проналазак, — назван ХелиограФијом — остао основ даљем усавршавању начина за умножавање снимака Фотомеханичким путем — штампом, Па§;иегге-ов, тако живо иоздрављени и усвојени проналазак, мораде у практици поступно уступати места сличном сувременом проналаску Енглеза Рох-а ТаЊо1;-а. Овај је већ пре објаве Ба^иегге-ова проналаска, у почетку 1839. године, Научном Краљевском Друштву у Лондону поднео био опис проналаска свога, у ком је подлога за слику била хартија спремљена раствором кујнске соли и нитрата сребра. Он је управо прихватио тековину Веџвудову, и усавршио је поступно тако, да је и контактом и с помоћу коморе добијао са предмета негативну слику, а са ове опет иозитивну, служећи се при томе растворима које је сам пронашао и опитима утврдио. Тако је Талбот ФотограФији дао могућности за неограничено умножавање снимака, чиме је проналазак његов добио знатну превагу над Дагеротипијом, која се за сваку поједину слику морала служити комором. Но због храпавости подлоге — хартије — Талботови снимци бејаху груби и нејасни у појединостима. Томе се хтело доскочити тиме, што се хартија превлачила беланчевином — албумином — која се већ и као подлога за јасне и нежне негативе употребљавала на стакленим плочама. Дагеротипију пак сасвим из употребе избаци године 1851. проналазак Енглеза Агсћег-а и Егу-а. Употребљујући као подлогу за негативе колодијон, напојен јодидом сребра, они постигоше да изводе нежне, јасне и оштре слике у жељеном броју, а на брз и лак начин. С тога се њихов начин ФотограФСког рада у.онште усвоји, у нечему усаврши, те служи још и данас у приликама у којима се тражи рад са т. зв. влажним плочама. Оа^иегге је већ успео био да својим начином изазивања слике на плочи, некадашње вишесатно стајање предмета пред комором, сведе на минуте. Али је ипак још неколико минута требало за снимање људског лика. Велику олакшицу у томе донесе и сликању ликова велика маха даде сочивка коју је године 1841. израчунао проФесор Ре1гуа1, а израдио оптичар Уо1^Шпс1ег у Бечу. Њоме је веома скраћено време за снимање, јер је пропуштала обилну светлост на осетљиву плочу у комори. Велико је одушевљење за ФотограФију обузело било свет, те је гомилама ради сликања врвео у ФотограФСке радионице које се свуда у великом броју отвараху, кад је 1858. год. БЈ8с1ег1 у Паризу, за људске снимке завео био Формат карте посетнице — визиткарте. Проналазак Ва^иегге-ов покренуо је пажњу многих научењака на ФотограФију. Шиховим испитивањима унесена је у њу многа оптичка и хемиска допуна, поправка, усавршење и новина с тежњом за бржим, поузданијим, тачнијим и лепшим ФотограФским радом. Плод је такве тежње проналазак т. зв. сувих негативних плоча које се много раније, пре употреба у комори, спремају и чувају, и којима се лакше рукује но са т. зв. влажним које се тек пред самим снимањем приправљају, а не могу се за доцнију употребу чувати. Сувих плоча има од више врста, а уведене су у фотограФију године 1855. Најосетљивије су данас пред зрацима сочивке оне које су превучене емулзијом од желатина и бромида сребра. Граде се од године 1871. Без пуног успеха остао је до данас још толики труд и тежња многих научењака ХУШ. и XIX. века, да се фо-

тограФске слике израде у бојама снимљених предмета; да се на Фотохемиски приправљеној' подлози ухвати и утврди слика онако како се у природним бојама види на мутној плочи коморе. Неки се начини већ знају којим се боје на подлози изводе, али јотп није нађен хемиски поступак којим се могу и утврдити, Фиксирати. Веома велику услугу свестраној просвети и напретку, науци, уметиости и радиности врши ФотограФија тиме, што потпомаже и развија успешно сваки штампарски посао, спремајући му лако и поуздано све потребно градиво за илустровање. Автотипија, Фототипија, ХелиограФија, Хелиогравира и други фотомеханички начини умножавања, дижу вредност и цену смеру свакидашњих листова, популарних и научних дела сваке врсте. Због оваких услуга и користи општем народном напретку, многе су државе установиле заводе за поучавање у ФОтограФисању и за научна истраживања на пољу фотограФије. ФотограФнја је дакле веома важан и значајан проналазак. Она је лепа и корисна награда дугом и издржљивом раду у ком су участвовали научењаци свију образованих народа. Французи, Енглези, Немци, Италијани, Шведи, Руси — могу именовати своје трудбенике око сазнавања оптичких својстава светлости и њезина хемиског дејства у природи. И данас живом ревношћу, преданошћу и обазривошћу, научењаци и стручњаци свију народа, раде на расветљавању још нејасних физичких и хемиских појава које се тичу ФотограФије. Многобројни стручни листови доносе нове научне погледе и тековине; шире и утврђују важност и вредност ФотограФије по многа и разна људска умна и ручна занимања; помажу да се усавршава и олакшава њена примена, чиме она поуздано осваја иова земљишта и увећава коло својих примењивача и пријатеља. Једно је освојење ФотограФије повод нашем данашњем састанку овде, на коме сам се усудио пред штоване слушаоце изнети, у лаким потезима, развитак ФотограФИЈе, њену цену и примену у људскоме различноме раду. Освојење је то извршено, признато и нотврђено првом изложбом ФотограФских радова. израђених трудом и вештином пријатеља ФотограФије — аматера — у нас. Мој говор је пак у име отварања те изложбе. На изложби нису радовима својим заступљеии сви пријатељи ФотограФије у нас, у Краљевини Србији. Од њих учествују у изложби само тридесет и иет, који чине тек четвртину правог броја аматера у Србији. И ако на тај начин, ова прва изложба ФотограФских радова српских аматера, још не показује прави обим и ступањ ФотограФије у нас, ипак она већ јасно казује, да је ФотограФија давно престала бити играчка или проста забава за српске аматере. Она већ има одређени карактер свој, који потиче из аматерова смера, његова техничког умења и укуса. Аматеру су отворена сва поља на којима ФотограФија служи науци, уметности и радиности. Док су стручњаци и научењаци везани за изучавање свог нарочито изабратог предмета, — бавили се они макро — или микроФотограФијом, ■—• дотле аматер може справом својом да ухвати све оне разне појаве и прилике живота и света, које га занимају. Има, истина, и аматера специјалиста. Како ови, којима је омилела или само једна или само мало коло ствари за снимање, тако и они аматери, које