Нова искра

БРОЈ 8.

Н 0 В А И С К Р А

СТРАНА 2 11.

духа само се повећа тиме, а вилинско се дете гласно насмеја. „Зар ми се сад ругаш ?« рече свештеник. „Ти ниси био храбар! — ниси био истинит!® одговори дете. »Ниси хтео обећати да узмеш за руку мене и мајку сутра у подне!® »Честити господине«, одговори лекар који беше пришао до губилишта : »побожни Г. Димесделе! Је ли могућно да сте ви то? Да, да, доиста! Треба пазити на нас људе од науке чије су главе у нашим књигама! Ми будни сањамо и у сну идемо. Ходите, добри господине, и драги пријатељу, молим вас, да вас водим кући ! сс „Откуда си зиао да сам ја овде? сс питаше свештеник У страху. »Доиста, сс одговори Роџер : »нисам ништа знао. Провео сам ноћ код гувернера Винтропа, вршећи оно што моја јадна вештина може, да бих му помогао. Он оде на онај бољи свет, а ја иђах кући кад она светлост сину. Хајдете са мном, преклињем вас, пречасни Господине, иначе нећете моћи одслужити службу сутра. Ах! видите како оне помету разум — те књиге! — те књиге ! а

»Ево идем сс рече Г. Димесдел. Немарно и хладно, као човек пробуђен из ружних снова, он се предаде лекару да га одведе. Сутра дан, како је била недеља, он је ипак држао проповед за коју су сви држали да је била најбогатија и најсилнија и најпунија небеског духа од свих које су изговориле његове усне. Многе душе биле су враћене истини, утицајем ове проповеди, и заверише се да гаје вечну захвалност према Г. Димесделу. Али кад сиђе са говорнице, поклисар, седе браде, сусрете га са једном црном рукавицом у којој свештеник познаде своју. „Нађена је сс рече поклисар : »јутрос на губилишту где су злочинци изложени јавној иорузи. Сатана је испустио тамо, мислим, с намером да се гадно шали с вашим достојанством! Али је, ваистину, био слеп и луд као и увек. Чистој руци не треба рукавица да је покрије ! сс »Хвала ти, мој добри пријатељу,« рече свештеник замишљено. »Да, доиста изгледа да је то моја рукавица!« „А пошто је Сатана нашао за вредно да је украде, то се морате од сад понашати с њиме без рукавица. Али јесте ли чули о ономе знаку који је виђен прошлу ноћ?

Велико црвено слово на небу —• слово А, које ми тумачимо да значи Анђео. Јер пошто је наш добри гувернер Винтроп постао анђео прошле ноћи, без сумње Провиђење је хтело да то објави ! сс »Не сс одговори свештеник: „нисам ништа чуо о томе. сс XIII. Нов поглвд нд Јестиру. При своме последњем састанку са Г. Димесделом, Јестира беше непријатно дирнута стањем у коме нађе свештеника. Његови нерви изгледаху потпуно растројени. Његова морална снага сведена до дечје слабости. Пузио је немоћно по земљи, док су његове духовне подобности задржале првобитну силу, или задобиле неку нову болешљиву енергију коју болест само може дати. Пошто су јој биле познате околности другима скривене, она закључи да је на Г. Димесделу, изузев праведног делања његове савести, вршила своје нека страховита машинерија која му је била наметнута, која је утицала на његов мир и здравље. Сећајући се шта је некад био овај бедни пали човек, душа јој затрепта од језовита ужаса са којим је

он позвао њу —- одбачену жену — у помоћ противу његова инстинктивно откривеног непријатеља. Она закључи, шта више, да он има права на њену помоћ. Мало навикнута, да своје мисли о добру и злу мери другом осим својом мером, Јестира виде ■— или јој се учини тако — да на њој лежи одговорност према свештенику, коју није дуговала никому другом, ником у свету изван њега. Везе, које су је везивале за човечанство, све су биле прекинуте. Овде је био гвоздени беочуг узајамне кривице коју ни једно нису могли прекинути. Као и све друге везе, она је имала своје дужности. Јестира није била у истом положају као у почетку свога изгнања. Године су долазиле и пролазиле. Бисерка је имала сада седам година. Град се већ навикао на њену мајку са црвеним словом на грудма. Нека врста општег сажаљења завладала је спрам Јестире Прине. Људској природи чини част да лакше воли него што мрзи, изузев кад је себичност у питању. Мржња се лагано претвара у љубав, ако се првобитни непријатељски осећај и надражује. Она никада није пркосила свету, већ се покори његову иајлошијем поступању; није тражила накнаде за оно што